Srdjan Asanovic, Србске стародревне песме/SERBIAN SONGS OF OLD

НЕЗАПОСЛЕНОСТ: Борски округ

Завршио сам за електротехничара рачунара, радио сам шест месеци и сада сам поново на евиденцији кладовске испоставе. Обијао сам прагове многих послодаваца, добијао силна обећања, али од посла ништа. Тренутно радим у једном од кафића, као конобар, и чекам позив из иностранства, јер ми је друг који ради у Бечу обећао помоћ. Иако ми се не иде из родног краја, приморан сам јер овде не видим перспективу - говори Стефан Владушћ (23), један од 2.100 незапослених Кладовљана, од којих су четвртина његови вршњаци.

Овако гледа већина младих у Борском округу. Јер, упркос мерама активне политике запошљавања, преквалификацијама, доквалификацијама, субвенцијама - готово да нико у овом крају скоро није добио посао. Уз то, сталне миграције становништва и недовољна улагања у инфраструктуру разлог су што је Кладово све празније.

Тај тренд се тешко зауставља иако је општина Кладово из буџета за Локални акциони план запошљавања издвојила 2,8 милиона динара. Кроз програм стручне праксе једну од активних мера запошљавања Филијале НСЗ Бор посао само на одређено време код 12 послодаваца добило је 14 младих.

- Општина Бор је Локалним акционим планом запошљавања за ову годину, исто као и за прошлу, издвојила седам милиона динара. Од те суме, пет милиона је опредељено за самозапошљавање, а остатак за новозапошљавање - каже Соња Станковић, директор борске филијале НСЗ. - Послодавац, који би упослио такво лице, добио би субвенцију од 10.000 динара месечно, у трајању од годину дана. Али, његова обавеза би била да ту особу задржи још најмање годину дана, без субвенција.

РАДИ САМО РТБПрема последњим подацима борске филијале Националне службе запошљавања, без посла је, крајем априла, било 6.100 особа. Овде до посла најтеже долазе особе без квалификација, које чине више од 30 одсто од укупног броја незапослених. У граду који искључиво зависи од рада РТБ "Бор", у коме ради више од 5.000 душа, млади готово да немају никакве шансе да добију посао.

У Бору до посла најтеже долазе особе без квалификација, које чине више од 30 одсто од укупног броја незапослених. У граду који искључиво зависи од РТБ "Бор", у коме ради више од 5.000 душа, млади готово да немају никакве шансе да добију посао.

- Општина Неготин је за програме самозапошљавања и стручне праксе издвојила пет милиона динара. Министарство за рад, борачка и социјална питања по први пут учествује са по 2,3 милиона динара. Овим програмима предвиђено је да ће посао самозапошљавањем добити 30, а кроз стручну праксу 47 лица. Посао је код приватних предузетника нашло 10, а кроз програм самозапошљавања 17 незапослених - каже Јован Миловановић, председник општине Неготин.

Мало је средина које попут Мајданпека, покушавајући да зауставе одлив радно способног становништва и младих, из скромног општинског буџета помажу породицама са децом, али се и поред тога многи млади људи одлучују да у потрази за послом напусте не само родни град, већ и земљу.

Из буџета су одређена средства од два милиона динара за подстицај запошљавања, али је више него јасно да то неће озбиљније променити слику са евиденеције НСЗ где се број запослених већ годинама креће око две хиљаде. Озбиљнијег, већег запошљавања нема, а кроз социјалне програме број на евиденцији незапослених никако да се смањи.

- Планирам да останем овде, надам се да ћу успети да се запослим у руднику или на неком другом месту. Ако не успем, наредне године ћу наставити школовање, уписати факултет - каже Милош Беловановић (19), машински техничар за компјутерско конструисање.

Борски округ: Посао само у кафићима | Србија | Novosti.rs

АВРАМОВЕ ЗЕМЉЕ / Драган Борисављевић

АВРАМОВЕ ЗЕМЉЕ

Аврам Боровић из Захумља

Придружи се Стевану Немањи

Жупану великоме

У походе на исток

Е да би повратили земљу

Прадедовску

И после бојева многих

Заједно саградише град

На ставу трију река

Топлице Бањске и Косанице

И цркве велике

Беле

Подигоше на обалама

И место оно назваше

Беле Цркве

А кад се Немања

Посвети Хиландару

Аврам земљу Топличку

Насели децом својом

И унуцима

И праунуцима

И издели је свима

Како стасаваше до сабље

И коња

И после они својима
А ови својима

И тако мину много лета

Све у деобама

Најзад млади Иван Косанчић

Доби Косаницу

Са двором на Радан планини

А прелепи Милан Топлица узе Равну

Са градом у Плочнику

И утврдом на Видојевици

Зет њихов Југ Богдан запоседе

Топлицу Доњу

Са градом над реком

И црквама многим

И кад сви падоше

Горе

На Косову злосрећноме

Аврам се посвети сав

Храму у Милешеви

И обнављању цркава

По Прибоју

Пазару

Сеници

Вароши на Староме Влаху

Коју обнови

И назва је Новом

А син му најмлађи

Борисав

Отвори магазе

По свим местима овим

И тамо до Требиња

И до Сарајева

И до Котора

И до Дубровника

И до Задра

Па он синове своје

У школе посла

У Фиренцу

У Ницу

У Беч

У Солун

У Стамбол

И у друге градове велике

Диљем света широкога

И тако они посташе

Господа висока

И узевши презиме по деди

Засноваше лозу

Борисављевића

И име њено пронеше свукуд

И кроз добра

И кроз зла времена

И кроз многа столећа

И у кућу њихову

Једину на два боја у целоме крају

Дође Карађорђе

Оног знаменитог

Лета господњег 1809-тог

Кад се сва Србија на слободу даде

И седам дана стајаше ту

Са војводама од свих страна

И од Србије

И од Босне

И од Косова

Тајно се сетоваше

И спорише богме

Љуто

Куда да ударе

На Босну или Косово

Ал тада

Друга невоља дође од Ниша

Војводе се српске умало не побише

Међусобно

И остави Ђоко сабљу и две кубуре

На дар домаћину

За белег будуће слободе

Па потече под Ниш

Узалуд

Само озго од Чегра

Могаше да гледа како се диже кула

Од лобања

Српских

И да опсује

И Турке

И Србе

И војводе
И себе

И своје снове

И свет цео

Који ће гледати кроз векове

Најчуднији споменик

Што га је божји створ икад подигао

И поживе Аврам

Триста и тридесет три лета

И дочека

Наредбу краља Милана

Да сви са оних планина

Иду у Топлицу

Земљу прадедовску

И повика Аврам

Не сви забога

Но по један од двојице из куће

Е да не би Стари Влах опустео

И Турци из Босне прешли

И њиме загосподарили

Ал да чује старца нико не хтеде

И колоне људи

Жена и деце

Одоше преко брда

И Аврам остаде сам

И све то записа

У књиге староставне

И сакри их у ризницу манастирску

Па се представи у Богу

И тако

Уместо у дворовима

У књигама

Траг једини оста

Свима који од њега потекоше

На Златару и около њега

А потомци Аврамови

Расуше се

Свукуд по свету беломе

И нико их

Никада

Више

Не састави

Сем књига

Које је

Свако од њих

Бар по једну на годину

Труковао

И слао рођацима

За које је чуо

Икада

И игде

     = из рукописа књиге Грађа за легенде

“Naša umetnost je tamo gde smo mi! Izgubili smo našu teritoriju, ali ne i dušu”

#########

SRPSKA periodična štampa je u izbeglištvu tokom Velikog rata brzo
stala na noge, baš kao i srpska vojska! Bilo je to zlatno, slavno doba
novinskog patriotskog izdavaštva, o kome naša javnost malo zna. A po
prelasku srpske vojske preko Albanije na Krf, u Bizertu i druga
privremena pribežišta, “sedma sila” koja pokreće većinu tih časopisa
najpre su, uglavnom, bili sasvim “obični ljudi”, vojnici!

“Naša umetnost je tamo gde smo mi! Izgubili smo našu
teritoriju, ali ne i dušu”, reči su Branka Lazarevića, kome krfska
srpska periodika i književnost, što znači i naša ukupna nacionalna
kultura, mnogo duguju. Istraživanjem te štampe dugo se bavi istoričar
Mirko Drmanac. Svoj rad “Srpska periodika u izbeglištvu 1914-1918”
predstavio je u Muzeju rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu.

- Okupacijom Srbije 1915. gase se u njoj srpski listovi, a okupacione
vlasti prave svoje, na srpskom jeziku, ne bi li i tako uticale na
pokoravanje Srba preostalih u domovini. Među njima se ističu “Beogradske
novine”, koje izdaju Austrougari, i “Moravski glas”, čiji osnivač su
Bugari. “Beogradske novine” su izlazile triput nedeljno, pa svakodnevno.
Glavni urednik im je bio hrvatski književnik Milan Ogrizović. One su,
ipak, objavljivale tekstove iz srpske kulture, vesti iz Evrope... Ali,
strogo je cenzurisana bila svaka reč o srpskim pobedama nad
Austrougarima. Zanimljivo: jedan od glavnih saradnika bio im je čuveni
srpski pisac Bora Stanković, kao austrougarski zarobljenik, uslovljen i
nateran da piše za taj list. Posle rata zbog toga je bio izložen progonu
- objašnjava Drmanac.

ZEMLjAK NIJE HTEO PESIMISTU DISA IAKO je glavni urednik “La Patrie Serbe” bio Dragomir Ikonić rodom iz Čačka, u tom mesečniku nije objavljena baš nijedna pesma njegovog sugrađanina,
čuvenog Vladislava Petkovića Disa! Zato što je Dis bio pesnikpesimista, a časopis je služio jačanju morala.

Po izmeštanju Vlade Kraljevine Srbije u Niš, tu su 1915. pokrenuti “Jugoslovenski glasnik” i “Delo”. A u izbeglištvu, nakon povlačenja iz Srbije i u srpskoj (pred)ratnoj dijaspori u Evropi, kraće ili duže vreme izlaziloje oko stotinu srpskih listova!

- Branko Lazarević okuplja naše pisce u inostranstvu, “vrbuje” čak i one koji su u stanju teške apatije
dotle odbijali da pišu. “Srpske novine”, koje on 1916. osniva na Krfu,postaju kulturno središte. Pristupaju mu čuveni Vladislav Petković Dis,Milutin Bojić, Jovan Žujović... “Krfski zabavnik”, kojeg Lazarević
pokreće 1917, čuvar je tradicije Davidovićevog kultnog zabavnika nastalog u Srbiji još stoleće ranije, a autori Jovan Dučić, Tin Ujević i Stanislav Vinaver čine da taj list postigne najbolji književni kvalitet
- nastavlja Drmanac.

Među uticajnim srpskim časopisima tada su još bili “Antena” i “Pravda”, pokrenuti u Solunu 1916, kada i “Napred!” u Bizerti, dok je godinu kasnije u Rimu izlazila “Avala”, u Ženevi
“Književna hronika”, u Odesi i Moskvi “Slovenski jug”.

Generalštab srpske vojske u Solunu 1918. osniva list “Ratni dnevnik”. Priča o listu
“La Patrie Serbe” (Srpska otadžbina), koji je izlazio u francuskom
gradu Vitreu od 1916, baš je čudesna, podvižnička.

- Pokrenuo ga je Dragomir Ikonić, rodom Čačanin. U Cirihu je doktorirao psihologiju, a
u Francuskoj je bio mentor srpskim studentima. Prvi broj je štampao
ličnom ušteđevinom, jer nije imao podršku srpskih zvaničnika. Za taj
mesečnik su pisali Branislav Nušić, filozof Branislav Petronijević,
Milan Grol, dosta pisaca Francuza. Imao je tiraž 3.500 primeraka. Bilo
je to vreme kad je i francuska štampa jedva izlazila ili se gasila, zbog
ratne nestašice papira, ali ovaj srpski list se ipak štampao!
Uredništvo se za papir snalazilo i na crnoj berzi, samo da u Francuskoj,
glavnoj uzdanici Srba, promoviše srpsko pitanje. Završio je sa dugom,
kojeg plaća nova država, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca - priča
dalje Drmanac.

-Mirko Drmanac

Srpski časopisi u egzilu, koji su časno ostvarili svoju misiju i bili temelj
uzletu našeg novinskog izdavaštva, posle rata se okreću - jugoslovenskim
temama.

SRPSKI LIST I U AUSTRO-UGARSKOJ!

SRPSKI list “Književni jug” izlazio je 1918, i to javno a ne ilegalno, ni manje
ni više nego - usred Zagreba, jednom od središta tada još postojeće
Austrougarske! Među autorima ističu se Ivo Andrić, istoričar Vladimir
Ćorović, Miloš Crnjanski i drugi. Ovo glasilo je, ipak, vremenom sve
više težilo kulturnoj fuziji jugoslovenske književnosti.


O izdanjima srpske štampe u izbeglištvu javnost malo zna | Kultura | Novosti.rs