ПОДСЕТНИК, или Грађа? Или, можда - Пут према ИМАГИНАРНОЈ РЕДАКЦИЈИ ?
* *
* *
ШАРМАНТНА ВЕЛЕШКА НОЋ ОД 31. ОКТОБРА ДО 1. НОВЕМБРА | 1. НОВЕМБРА ЈЕСЕНИ ДЕДОВИ У Рус. | Део 1
Од 33. дана после јесени, почетак Задушне (за душе), Навја недеља, Родитељска недеља. 7 дана одавања почасти и сећања душа наших рођака који су отишли на онај свет.
1. новембар, 40. дан после празника Овсења - Јесењи дедови, као 40. дан после Кољаде - Сретење (Громница), као 40. дан после Великодње - Живо, као 40. дан после Купала - 1. Спас Дажбожји (мак).
Ових дана величамо Богове, узносећи њихову Љубав, Правду, Милосрђе и тиме одајемо почаст славним и побожним делима Сродника, изражавајући своју дубоку свест о стварности, праведности, достојанству, као и храбрости, великодушности и захвалности према Њима.
Велесова ноћ... Магична ноћ са 31. октобра на 1. новембар.
Ноћ велике моћи, када границе међу световима постају све тање, када се духови наших предака и оних који ће живети после нас појављују као јединствена целина, заједно са умирућим и обнављаним светом, са свим елементима и њиховом снагом.
Ове ноћи духови предака се враћају својим потомцима да их дају лекцијама и благослове читаву Породицу. Ово време тако блиско спаја светове да они који знају и храбри могу да промене своју судбину... одагнају неизбежно или пронађу пут у нови живот. Светови Нави, Ревеал и Прави су јединствена целина, али су путеви између њих затворени.
Само боговима је дата могућност да се крећу по сва три света, али свима осталима је потребан или разлог или позив.
Дакле, Велесова ноћ вам омогућава да без позива и разлога једноставно дођете на овај или онај свет по својој жељи и вољи.
Негде на северној раскрсници три пута, Велес, Бог магије, стоји држећи лежерно и напето тешка Врата Откривања.
Ова магична Врата дозвољавају створењима из Права и Навија да прођу овде. Неки ова Врата називају Капија смрти. У ово време капије су отворене за све до првог петла!
А шта ће нас гледати неземаљским погледом оданде, између светова?
Шта се дешава?
Гледајући се преко прага, умирући од љубави и мржње, стоје Чернобог, Владар Нави и Белобог, Стуб светлости.
Непријатељска браћа, браћа близанци, браћа, осуђени за вечност да се воле и боре за поседовање Знања, састају се ове ноћи у Ревеалу код Врата вештица.
Велики закон постојања!
Ове Велесове ноћи Белобог даје Чернобогу коло године, симбол поседовања светог Знања. Долази мрачно (тајно) време.
Људи морају да живе, одупирући се тами, ласкању, искушењима богатства, моћи и сензуалности.
Неко ће остати у овом мраку, неко ће изаћи у сусрет Белобогу, осмехујући се васкрслој белој светлости, са новом снагом и новим сазнањима.
Али то је касније, а данас...
Све бесни около, мешају се времена, енергије, светови...
Кроз отворена врата између Морнарице и Стварности, Духови предака, под Велесовим погледом, враћају се својим потомцима да благослове свој Пород. Дозвољено им је да посете ову ноћ, одговарају на питања, покривају се својом љубављу...
А они који бар нешто знају, ове ноћи морају да се понашају коректно...
Преузето од Дејана Михаиловића.
Most interesting
Тачан опис доживљавања Ноћи вештица. Да је дотични господин Михајловић још описао маскирање деце и омладине у те умрле душе и резбарење бундева у част жртвоване деце из куће на дан 31.10. опис би био комплетан....
Међу Хазарима, који су приносили жртве у крви свом Богу (сатани) које су се огледале у жртвовању деце, свака кућа је имала обавезу да да дете из куће за извршење ритуала. Број изрезбарених бундева пред вратима, са упаљеним свећама унутра је указивао колико деце из куће је жртвовано Хазарски Богу....
Опис не описује словенске обичаје
* *
– Бити Србин је награда и терет;
"– Старосрпски језик је најстарији језик, а термин „индоевропски“ је измишљен;
– Српски календар по којем је свет настао 5508 године пре нове ере јесте најстарији календар;
– Словени су на Балкану живели не само пре седмог века, него и пре нове ере;
– Срби су још у Антици живели у Малој Азији;
– Надгробни споменик из другог века код Призренске Бистрице садржи српску реч „праоцем“;
– Језик Пелазга заједнички је прајезик и грчком и латинском;
– 70% Руса води порекло од једног мушког претка, који је одавде пошао пре 4500 година;
– Наши преци су 1600. г. пре наше ере стигли у Индију, завладали северним деловима и створили кастински ситем;
– Из Индије се део наших предака сели у Перзију и тамо оснива државу;
– Глагољица не може бити старија од ћирилице, због тога што је првобитно обла, а сва стара писма имају првобитно угласти облик. Такође, глагољица није настала у Бугарској, зато што има знак Ђерв, за глас који у Бугарској никада није постојао;
– У шестом и петом веку пре нове ере Грци нису живели на подручју данашње северне Грчке – данашњих покрајина Македоније и Тракије (Солун, Кавала, Тасос…). Они ту нису живели до краја првог светског рата, када су ту пресељени Грци из Мале Азије;
– Трајан је пре 2000 година направио мост преко Дунава за две године, а данас Кинези морају да се доведу како би се направио мост;
– Компелттна топографија источне Немачке је словенска (Рошток-Расток, Берлин-Брљин, Брандембург-Бранибор, Магенбург-Марибор), Балтик-Блатик, као и језеро Балатон у Мађарској – Блатно језеро;
– Мађари у деветом веку не долазе на празан простор Паноније, него на простор који су насељавали Срби;
– Шиптари немају никакве везе са Илирима, јер су Илири нестали у позној антици, а Шиптари се помињу тек 700 година касније;
– Цар Душан није водио освајачке ратове, него је ослобађао земљу од Ромејског царства;
– Византија је до седмог века Римско царство које користи латински језик и спроводи карактеристичну римску империјалну политику;
– Израз „византијско“ у српској култури и уметности је подметнут, да би се негирало да је било шта српско у том периоду;
– Зашто се потенцира позитивна слика „Византије“ код нас, када је однос Србије и Византије био углавном непријатељскимж све до тренутка њене угрожености од стране Турака?
– Читава дубровачка књижевност је српска;
– Србија је са Турцима ратовала читавих 150 година, одолевајући и чувајућу своју независност;
– Обновљена Пећка патријаршија 1557. имала је јурисдикцију над 11 европских држава;
– Термин сеоба Срба у Угарску је измишљен. У време сеобе Угарска није постојала па су Срби могли да се селе у Аустрију или у Подунаље;
– Не постоје први и други српски устанак, него Карађорђев рат и Милошева буна, који су само последњи у низу бројних устанака Срба;
– Између Видина и Софије живе Срби;
– Ко и зашто затире српску баштину у задња два века, од Жрнова, Његошевог маузолеја до других археолошких налазишта?
– Нико не зна на основу којег критеријума су комунисти 1945. године направили границу између Србије и Македоније;
– Јосип Броз Тито је подметнута личност која никакве везе са Кумровцем није имала;
– Бити Србин је награда и терет;
Радован Дамјановић
* *
Kiš i Amfilohije ili o jednoj izbledeloj fotografiji
Kad se u magli i krivudavim putevima istorijskih bespuća počne gubiti neoborivost fakata, onda arhivska građa najefektivnije progovara tamo gde prestaju rečiDa bi, u jednoj od svojih najpoznatijih zbirki priča (zapravo: strogo teorijski posmatrano u vijencu pripovjedaka) – u svojoj Grobnici za Borisa Davidoviča, ostvario narativnu koherentnost sedam poglavlja jedne zajedničke povesti, te postigao efekat poigravanja sa istinitošću faktografskim metodom, Danilo Kiš računa na tipski instrumentarij postmodernističkog manira: dokumentarnost. Tamo gdje počinje da se gubi neoborivost fakata, vjerodostojnost časnih ljudi i pouzdanih svjedoka, Kišov pripovjedač istinitost svoje priče – ma koliko se ona rađala u sumnji i nedoumici – zasniva na, reklo bi se, najkremenitijoj istoriografskoj građi: fotografijama. Fotografije, naime, makar kad se sa njih raščiste suptilna patina vremena i tanki sloj prašine, najuvjerljivije i često efektivnije progovaraju o prošlosti tamo gdje, silom okolnosti, prestaju da budu dovoljne riječi.
Ukoliko, taman poput Kišovog ubjedljivog pripovjedača, ne odbacimo u potpunosti prezrenu pozitivističku formulu sredine, pomislili bismo da, možda zbog iskustva Golog otoka, inicijalni povodi nastanka Grobnice za Borisa Davidoviča dominantno imaju veze sa Jugoslavijom. I mada motivi za pisanje ove zbirke povezanih priča – jedne od ponajboljih u domaćoj književnosti – svakako nisu lišeni makar sugestivnih relacija sa zemljom porijekla njenog pisca, istorija književnosti pa i Kišova svjedočanstva iz Gorkog taloga iskustva, objašnjavaju da je za nastanak Grobnice dominantno kriva Francuska. Poznata je, naime, ta priča kako je preneražen činjenicom da njegovi studenti sa Univerziteta u Bordou ali i lokalni intelektualci, mahom ljevičarskih svjetonazora, odbijaju da povjeruju u iskustvo staljinističkih logora, Kiš sjeo i, parodirajući donekle pripovjedački manir Borhesove Sveopšte istorije beščašća, napisao svoje remek-djelo čiji je prvi tiraž objavljen i rasprodat u junu, 1976. godine.
видети опширније
* *
... Тренутак када Хашима Тачија уводе у јудаизам у његовој канцеларији
Нема коментара:
Постави коментар