Сунце
је вејало ноћу месечина
Понекад ветрови понекад кише снегови
Тек
као декор великих сати
И сами
велики сати
А ја
сам једрила по врховима вода
По
врховима шума свих ширина
И
хватала гроздове радости
Гроздове светлости
Понекад само понекад туга и болова
И тако
наизменично наизменично
Носила
ме музика носила ме песма
Цветови водили каменови вечни
Птице
зујалице кладенаца жубори
Брезе
вите дуге окомите боје
Све
боје њихове
Свитаца загрљаји грљаји с висинама
Једрила сам једрила сам једрила сам
Сунце је вејало
ноћу
месечина
Вејало
је сунце месечина сунце
Једрила
сам…
Док се
звездано јато опојато
С
вихорима громовима севањима
Срушило није сломило згромило ми
Друмове прозоре затворило све покоре
Славља
сва здравља гроздовља радости
Гроздовља светлости
Једрила
сам
Није
ми пошло за руком да се вратим у сан.
Бивао дан је нови, пловидба се настављала.
______
* Врање