ПОДСЕТНИК

ПОДСЕТНИК
ЗА СРБЕ И ЊИХОВУ БРАЋУ? | ПОДСЕТНИК: Грађа, "Имагинарна редакција"? || | ПОСЕБНЕ СТРАНИЦЕ

субота, 17. јануар 2009.

ПРЕПЕВИ / Гаврило Дошен


Радомир-Раца, као дечак, 1956 (+2008)
Изненадно светло
(Sudden Light)

Био сам овде раније,
Али не знам када и како:
Познајем траву иза капије,
Што мирише слатко и јако,
Звук као уздах, светло што се поред обале вије.

Била си моја раније
Не сећам се пре колико времена:
Али кад ласта једна узлетела је
Погледала си иза рамена,
И један вео је пао – све познато било ми је.

Је ли било тако раније?
И неће ли време што се у круг врти
За нашег живота љубав опет да открије,
Упркос и у инат смрти,
Да нас ноћ страшћу и слашћу још једном опије?


Данте Габријел Росети
(Dante Gabriel Rossetti)


***

Не знам више ко сам ни шта радим
(Non so piu cosa son, cosa faccio)

Не знам више ко сам ни шта радим,
час сам ватра, а час лед.
Од погледа жена ја црвеним,
откуцаји прескачу свој ред.

На сам помен љубави и среће
променим се, узнемирим,
и жеља необјашњива креће,
о љубави да говорим.

О љубави говорим на јави,
о њој причам и у сну.
Води, фонтанама, цвећу, трави,
сенкама и ваздуху.

Говорим одјеку и ветровима
што носе звук мојих речи празних.
А када све што знам кажем свима,
говорим себи – као по казни!


Лоренцо да Понте
(Lorenzo Da Ponte)


***


Invictus

Из дубине таме што ме прекрива,
црне као бездан, с краја на крај,
захваљујем боговима, који год да су,
за моју непокорну душу.

У разјареним чељустима судбине
нисам ни трепнуо ни заплакао;
Од батинања усуда,
глава ми је крвава, али несагнута.

Изван овог света гнева и суза
не назире се ништа осим страшне сенке,
али претња коју носи време
затећи ће ме без страха.

Није важно колико је узан пролаз,
колико је тешка коначна пресуда,
ја сам господар своје судбине:
ја сам капетан моје душе.


Вилијам Ернест Хенли
(William Ernest Henley)


***


шта можемо да урадимо?
(what can we do?)

у најбољем случају, у Човечанству има нежности.
нешто мало разумевања и, повремено,
храбрости.
али све у свему, то је маса, која нема
богзна шта.
оно је као велика животиња у дубоком сну
из којег скоро ништа не може да га пробуди.
кад се покрене најбоље је у грубости,
себичности, неправди, убиствима.

шта можемо да урадимо с тим Човечанством?

ништа.

избегавајте га колико год је могуће.
понашајте се према њему као према било чему
што је отровно, зло и безумно.
али пазите. оно има законе који га штите
од вас.
може да вас убије без икаквог разлога.
а да бисте побегли морате бити лукави.
мало их је побегло.

морате сами да смислите план.

нисам упознао никога ко је побегао.

упознао сам неке велике
и славне али они нису побегли
јер су велики и славни једино
у Човечанству.

ја нисам побегао
али нисам престао да стално изнова
покушавам.

надам се да ћу пре смрти успети да набавим
сопствени живот.


Чарлс Буковски
(Charles Bukowski)


***


Фантастично путовање
(Fantastic Voyage)

У случају да се ово
фантастично путовање
претвори у пропаст
и никад не остаримо,
запамти, истина је, вредно је достојанство,
али су вредни и наши животи.

Учимо да живимо с туђом депресијом,
а ја не желим да живим с туђом депресијом.
Снаћи ћемо се некако, ваљда,
ово је модеран свет,
мада нико није савршен.
Ово је свет у покрету,
али то није разлог
да се испаљују пројектили.
Сматрајте нас олошем без очева,
нећемо заборавити,
јер никад више нећемо рећи ништа лепо, зар не?

А погрешне те речи терају да слушаш
овај криминалан свет.
Запамти, истина је, верност је вредна,
али су вредни и наши животи.

Учимо да живимо с туђом депресијом,
а ја не желим да живим с туђом депресијом.
Снаћи ћемо се некако, ваљда,
али само један нагли покрет, морам да запишем,
и избришу цео народ, а ја морам да запишем,
још се учим памети, али морам да запишем
и нећемо заборавити,
јер никад више нећу рећи ништа лепо, како бих?


Дејвид Боуви
(David Bowie)


***


Љубав ће нас раставити
(Love Will Tear Us Apart)

Кад рутина шчепа
а тежње су мале,
огорчење расте,
а осећања не.

Мењамо се и крећемо
различитим путевима.

Тада ће нас љубав раставити поново.

Зашто је соба тако хладна,
окренула си се на своју страну?
Јесам ли толико промашио тренутак,
је ли нам тако мало поштовања остало?

Ипак још постоји привлачност
коју смо сачували у нашим животима.

Али љубав ће нас раставити поново.

Вичеш у сну
све моје слабости су огољене.
У устима ми је горчина
док ме обузима очај

што нешто тако добро
просто мора да престане

када љубав нас растави поново.


Ијан Кертис
(Ian Curtis)


***


Тихо, шапућући „волим те“
(Softly, Whispering I Love You)

Тихо, шапућући „волим те“,
одјек твог гласа још ме дозива кроз снове,
грејући ме на ветру.
Кроз прозор
видим месечину
како сребром боји сенке по руменој земљи;
свет по коме ходамо држећи се за руке
у златном дану
обојеном сјајем нове љубави.

Осећам твоје топло лице тако близу мојим уснама
и твој мирис који испуњава вечерњи зрак.
Кад затворим очи још си у мојим рукама
и знам да твој пољубац
претвара у музику сваки откуцај мог срца,
док те држим уз себе
и чујем твој глас
како шапуће „волим те“.


Роџер Гринавеј и Роџер Кук
(Roger Greenaway and Roger Cook)


***


За целу годину
(Pa' Todo El Año)

За твоју љубав коју тако желим
а која ми је ипак тако страна,
дозволи да још једну чашу сипам,
да сипам једну за целу годину,
јер хоћу да се озбиљно напијем.

Кад видиш да сам се стварно напио,
с поносом им реци да је због тебе,
јер ћу тада смети да не порекнем.
И викаћу да у твоју љубав пуцам,
а ти ћеш знати да сам промашио,
јер се твојих пољубаца сећам.

Од данас ме љубав више не занима,
о мом болу целом свету ћу певати.
Због ове чаше нећу више устати,
иако не желим, умрећу због љубави.


Хозе Алфредо Хименез
(José Alfredo Jiménez)


***


Крај
(The End)

На крају дуге, наћи ћеш ћуп са златом.
На крају приче, схватићеш да је већ испричана.

Али наша љубав је благо од којег живе наша срца,
а њена прича нема крај.

На крају реке, вода престаје да тече.
На крају пута, немаш више где да одеш.

Али само реци да ме волиш и да си само моја,
и наша ће се љубав наставити до краја времена.

До краја времена.


Сид Џејкобсон
(Sid Jacobson)


***


Оћу да сам урађен
(I Wanna Be Sedated)

Оћу да сам урађен 24 часа нон-стоп,
ништа да не радим, нигде да не идем,
оћу да сам урађен.
Само ме одведите на аеродром,
ставите ме у авион,
брже, брже, брже, док не одлепим,
не могу да мрдам прсте,
не могу да мислим,
о не, не, не, не, не...

Оћу да сам урађен 24 часа нон-стоп,
ништа да не радим, нигде да не идем,
оћу да сам урађен.
Само ме ставите у колица, водите ме на шоу,
брже, брже, брже, док не прснем,
не могу да мрдам прсте,
ни на рукама ни на ногама,
о не, не, не, не, не...

Ба-ба-бам-ба ба-ба-ба-бам-ба, оћу да сам урађен.
Ба-ба-бам-ба ба-ба-ба-бам-ба, оћу да сам урађен...


Џои Рамоун
(Joey Ramone)

***


Смрт и ноћ и крв
(Death And Night And Blood)

Кад сам видео ту Спарту у његовим очима
млада смрт је добра.
И одлучили смо да од умирања
нема веће љубави.

Еј, мала
не сагињи се ниско
показујеш мозак
у ком се виде
твоје покварене мисли,
БЉАК!

Привукла ме је ноћна бакљада
и ту сам дошао.
Дом је црна кожна јакна
која баш паше мом мозгу.

Натераћу тело
да ми буде оружје и порука.


Хју Корнвел
(Hugh Cornwell) ....



Препеви на српски : Гаврило ДОШЕН



Поштовани господине,
уредниче,


Преводи/препеви песама које сам послао на конкурс "Заветине" до сада су објављени једино у електронској форми, на вебсајту "Поезин". Избор је сасвим личан, то су песме које су допрле до мене и подстакле ме да их преведем/препевам. Осим песама Данте Габријел Росетија, Вилијама Хенлија и Чарлса Буковског, све остале су писане за музичке композиције. Крајем године, четири моје песме објављене су у зборнику поезије "Јунаци урбане беде" у издању удружења грађана "Траблмејкер".Срдачан поздрав, Гаврило Дошен


Gavrilo Došen (1959, Zemun),
prevodilac za engleski jezik.

Objavljeni prevodi:
„Činjenice nadohvat ruke“ (2007);
„E. istraži mumije“ (2007);
„Biljke i cveće: veliki ilustrovani vodič“ (2008);
„Prekretnice : od rođenja do treće godine života“ (2008);
„Izborite se sa artritisom“ (2008),
svi u izdanju Mladinske knjige Beograd.

четвртак, 6. новембар 2008.

СЕБИЧНИ МУЗЕЈ - седмо издање антологије српске поезије 20. века / М. Лукић



Како незванично сазнајемо, Мирослав Лукић, аутор антологије српске поезије 20. века НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ Плус ултра (1998, 2000, 2002, 2003, 2006...) ради на 7. коначном издању снтологије српске поезије 20. века под новим насловом Себични музеј.

У односу на последње издање ове антологије, објављено у оквиру Сабраних дела М. Лукића под насловом Вечити чудесни коренови, антологија ће бити знатно краћа, сажетија, што значи без читавог низа песника присутних у осталим издањима током минулих година. У антологичару се, по свему судећи, све слегло, током минуле деценије, тако да ћемо у следећој години добити једну нову и сажетију верзију.


Андрић, којим започиње овај Азбучник трагедије постојања, заступљен је поред осталог, Епилогом, преузетим из Ex Ponta:



Епилог


Много самујеш и дуго ћутиш, сине мој, затрављен си сновима, изморен путевима духа. Лик тио је погнут и лице блиједо, дубоко спуштене вјеђе и глас као шкрипа тамничких врата. Изиђи у љетни дан, сине мој!

- Шта си видио у љетни дан, сине мој?

Видио сам да је земља јака и небо вјечно, а човјек слаб и кратковјек.

- Шта си видио у љетни дан, сине мој?

Видиоп сам да је љубав кратка, а глад вјечна.

- Шта си видио, сине мој, у љетни дан?

Видио сам да је овај живот ствар мучна, која се састоји од неправилне измјене гријеха и несреће, да живјети значи слагати варку на варку.

- Хоћеш да уснеш, сине мој?

Не, оче, идем да ж и в и м.


Иво Андрић


уторак, 7. октобар 2008.

„Три Гејше“ (збирка у знаку броја три) / Ана Стјеља


Ана Стјеља*, ауторка "Три Гејше"

Када би хаику био тако једноставан каквим се наизглед чини, тада би осврт на збрику хаику стихова било врло лако написати. Но, како у животу већ бива, управо оне ствари које нам се чине простима, једноставнима и које некако подразумијевамо, узимамо здраво за готово те стога и олако схваћамо и прихваћамо, у себи крију саму тајну живота.
Тако је и са хаику поезијом.
Збирку „Три гејше“ свестране Ане Стјеље, премећем што по рукама, што у глави, пуних пет месеци. Она већ и као сам предмет открива вишеструку Анину талентираност.
Ани једнако добро у руци леже и оловка и кист, па ће нам сами поглед на књижицу рећи како има урођени смисао за естетику. За одмјерено, отмјено и лијепо.

„Љепота дана
огледа се у одсјају
сунчевог зрака“

Збирка садржи 51 хаику на српском, те по неколико хаикуа на енглеском, португалском, шпањолском и турском језику, што нам говори о даљњим Аниним талентима и даровитости ове младе Београђанке. Хаику су разврстани у тематске групе, по три на свакој страници књиге, слиједећи тако мисао водиљу исказаној у наслову „Три гејше“; дајући нам такођер и могућност визуализације хаику умјетности, јер се хаику састоји управо од три стиха. Доживљај је збирке на тај начин заокружен децентном употребом бројке три.

Писати хаику немогућа је мисија некоме тко пролази кроз живот увјерен како живи. Писати хаику може само онај тко је са животом сједињен. Па у чему је разлика?
У перцепцији и упијању материје живота.

Онај тко кроз живот пролази вођен хедонистичким начелима и тренутним „хитовима“ нема времена ни за шта друго осим за прилагођавање себи нормама које задаје друштво којему је одлучио припадати. Такав ритам води у конфузију, која произилази из вјечитог страха и немира а то ипак никако нису стања у којима може настати хаику.
Хаику је плод стања које је потпуна супротност горе наведеном.

Сједињеност са животом значи прихваћање живота. Урањање у њега и стапање с њим. Упијање свакога својега дана у сваку пору свога бића. Осјећање живота у крвожиљу. Слушати птичји пјев не само ушима, већ и срцем. Живјети промишљајући живот.

„Старица плете
своје дуге косе у чарапе за
у чарапе за зиму.“


Ана Стјеља свакако припада онима који размишљају о животу. И о људима, друштвеним бићима којима врви свијет усамљених гејши.
Гејша као симбол тужне судбине човјека. Жена „окреченог“ лица које скрива емоције. Жена за друштво а заправо сама. Од свог настанка до нестанка. Суза у свијету набубреном емоционалном неинтелигенцијом.
Самоћа која затвара круг вјечите потраге за друштвом. Овисности о друштву. А овисност је болест. Болест је пак несрећа-бити болестан јест бити обиљежен. Свако ће „боље друштво“ болесног врло брзо одстранити из својих редова.
Остаје живот протраћен на задовољавање туђих прохтјева и непрегледна ријека неиспуњених жеља.

„Жеља жели
да јој бар једном
испуне жељу.“

Закључила бих како је Ана Стјеља својом збирком „Три гејше“ успјешно потврдила тезу како хаику није пука поетска врста или поетски смјер, већ је то филозофија која употребом једноставног, разумљивог језика и описом у себе упијеног тренутка продире у тајне замршеног живота и објашњава их свијету.
Наравно ономе његовом дијелу који једноставан језик жели и зна разумијети!



Крк, 01. листопада 2008. Елфрида Матуч-Махуља


_________

* ЗАВЕТИНЕ су у свом часопису ППЗ, бр. 7-8/2007 објавиле препев песама Пабла Неруде Ане Стјеље и белешку о преводиоцу.Ана Стјеља рођена је 1982. године у Београду. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду 2005. године на катедри за оријенталистику. Припрема магистарску тезу под насловом ''Људско и божанско у делу Мевлане Џелаледина Румија и Јунуса Емреа''. Бави се писањем поезије и хаику поезије на српском, енглеском, шпанском, португалском и турском језику, као и превођењем поезије и прозе с енглеског, шпанског, португалског и турског језика. Бави се писањем есеја и књижевне критике. Песме су јој превођене на хрватски, македонски и персијски језик. Сарађује са домаћим и страним, штампаним и електронским часописима. Песме су јој објављиване у домаћим и страним зборницима. Од 2007. члан је Удружења Књижевника Србије и Светског Друштва Песника. Самостални је уметник. Књига "Три Гејше" је изашла у шињелу Пишевог издања...

четвртак, 4. септембар 2008.

Лако Веселиновић : Ко су ти Бодлеровци?


*

Ко су ти Бодлеровци?
Ко су ти апсолутни уметници?
Коме је бол најдраже средство сензације?
Ко куца на врата?

Фолиранти!
Нису испили ни први шприцер!
Нису окусили крв пасју!
Нису дорасли просјачком животу!

Не би се усудили да се мењају са мном
Позлило би им


**

Мождани ритмови губе на снази
Као да се гуше сећања
И потањају у маглу
А слике више нису у боји

Не сећам се да ли сам био млад
И икада гњечио твоје дојке
Подстицао у теби страст
И тражио најлепшу мисао

Опет бих да се сећам
Продрем још једном у тебе
Зауставим се на пречац
И достојанствено издахнем

Како је тиха ова ноћ
Застали су празнични добоши
Нема више сензације
Нити се нуде јефтине фаћкалице

Можда се ништа није десило

Само си ти напречац оглувела
Више не чујеш телефон
Или си га искључила
Јер не чезнеш за мојим позивом

Можда је нешто треће

Не зовем те више
Доста сам се понижавао
Преклињао за мало нежности
Или ме само боли глава


**


Чуо се само један пуцањ
Тамо се угасило светло
Имање је зарасло у коров
А крушке сатруле на грани

Он више ту не живи
Горе је негде са старим
Можда му се извињава
Што је поранио

Имао је проклето добру жену

Лако Веселиновић*


_______

* Рођен у Ужицу. Ради у месном позоришту. Сликар, песник, прозни писац.

Стихови се овде објављују по препоруци Т.Дебељачки

Документарни филмови



Surbita (A)

Surbita (B)

ДИБИДУС. Део Сазвежђа З

Атлантида , Бело, Црно, Црвено , Млади Сузовци , Интервју , Велика Заветина , Одавде , Мајдан Бодлер , Донације , Родно место , Група ЗАВЕТИНЕ , Ab ovo , Фонд за издавање књига и часописа , Симболи и сигнали , Огласи З , Београдски меридијан , Библиотека ЗАВЕТНИК , Мирослав Лукић , Хомољски мотиви , Задужбина ЗАВЕТИНА , Царски рез , Круна , Едиција ЗАВЕТИНЕ , Копча , Музеј немогућег ратара , Чување успомене на Михаила Петровића , Алтернатива , Ђавоља капија , Чудесни подрум вина врх Нерезина , Сазвежђе З (нулти степен) , Ћутање , Несебичан музеј , Литија , Домаће сукно европски штоф , Зелена магаза , КРУГОВИ , Превредновање , Дрво живота , Без премца , Четврта Србија , Алинеја , Прозори , Фонд ППЗ , Нова станица у пустињи , Зона преливања , Алинеја , Срж , Бездана уметност , Место Прелаза , Хоризонт , Едиција ЗАВЕТИНЕ , ГАВРАН (Архив у оснивању...) , Мала Заветина , Тзв. KУЛТУРНИ ДОДАТАК , Облуци;троуглови.Лепенски вир , Мала Заветина , Белатукадруз , Едиција БРАНИЧЕВО , Писмо из карантина , МЛАДОСТ БЕЗ СТАРОСТИ.... , Знак препознавања , PRO ET KONTRA , АКАДЕМИЈА АЛХЕМИЈЕ , РЕНЕСАНСА , Потемкинова села , Сазвежђе З , Магазин Сазвежђа З , Каталог осујећеног песника , Себични музеј , НЕОЛИТ , ЈЕДИНСТВЕНО САЗВЕЖЂЕ , Виртуелни МУЗЕЈ ЗАВЕТИНА , Канал ЗАВЕТИНЕ , Архив.БЕЛАТУКАДРУЗ , Алманах СУЗ , Буквар Лепенског Вира , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (1) , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2) , Библиотека АБВГ... , Edition SECTIO CAESAREA. Едиција ЦАРСКИ РЕЗ , ЗАВЕТИНЕ Ново сазвежђе , ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ , КОГИТО КЛУБ , Оркестар СУЗ , Посебна породична заветина , ТАЛОГ. Алманах за живу традицију, књижевност, превредновање и алхемију , СКРИВАЊЕ БОСИОКА , Мадоне Одјека , ОДАНДЕ ДОВДЕ , Контакти , Северци , Мансарда