ПОДСЕТНИК

ПОДСЕТНИК
ЗА СРБЕ И ЊИХОВУ БРАЋУ? | ПОДСЕТНИК: Грађа, "Имагинарна редакција"? || | ПОСЕБНЕ СТРАНИЦЕ

уторак, 2. септембар 2008.

Пластични јунаци Маријане Јовелић



ПЛАСТИЧНИ ПИЛАТ

Пилат иза паравана
положајник мојих рана
гласно моли зоре цик,
и суза ми балом боли
на лешу од бокори
тихи крик.

Гласом жира ребром жена
пуњена у лажном метку
уплашени ја сам плод,
при крају на свом почетку
познам вилу неспашена,
крв и год.

На измитареном крилу
разданићу ноћ кроз свилу
лажан штих,
врану срне ноћ док трне
као лаки брст на силу,
снени лик.

Гласом лепим коњске жвале
руком кале полућутим
као трик,
да се вратим и наљутим
оне руке што су крале,
празан стих.

Одлука је прелом лица
будан сан за злим коралом црвен бик,
вриштим с мука да изустим
да сам птица свијен песак,
кроз око и један бљесак,
против свих.


ПЛАСТИЧНА ДЕЗДЕМОНА


Црним пером и мастилом кајале су се Медеје.
Лажни метак из нехата
ја сам потомак и предак освете из других стања
док ме поткрада из леје моја бол ме сама схвата
иза затегнутих зуба страшноме се ноћас суди
остала је трунка соли...
шака људи и покајања.

Осећам,...
оставићу Сизифа на подножју зле планине
смрт већ у висине гази слад је акме апокрифа
смехом звоне миљокази кад се туђе успут такне
своје се бреме увек проналази кад је тело лакше од одела,
као лажни греси кад се без потребе истине кају,
пре него што добију укус бордела.

Ближим се у глад на звуку.
Ја, мртворођени стих у постпорођајној психози
мој пој је распеће на води којег давим док још плута
као коб што мени не да да узмем ил' оставим
тело што се само пода да тако остари,
лакше од капута.

Слутим,...
Боље је умрети него умирати....
постала сам и песма и прича,
мало чокота и кича
продата кривица за јефтино покајање,
ђаво с једним опростом и Бог са два лица
једним за порицање,
а другим за обећање,

Осећам,....
Бог је сенка моја и он ми је са десне стране.....
кад се тело најпре само зацели од свога праха,
па тек онда замре јер,...
моја туга Одисејева Итака на Киркиној сиси
која сузом доји пронађене свемире,
прва птица што кљуном разговетно говори без страха
и савршеном руком милује немире.

Да,......
ушла сам у целибат због ...
Лажни свештеници ми не дају да љубим своју кожу са зноја
глогов цвет од стихова,
плаше се да не украдем оно што ми не припада
песме губим онда када им судим ....

Да....
моје песме имају два циља.....
да разбију опсаду и претворе је у угарке од девесмиља
тужне Орлеанке које се крунишу од унутрашњих гласова
за њих не постоје ни пакао ни чистилиште
онда када се робије уморе од лажних спасова.

Интуиција ме води у унутрашњост живота.....
као соко у лов на ретке људе и сунце у срмене махале.
Кад бих ја знала да питам његов инстинкт
и кад би ми умео одговорити
то је као кад би се морала са сопственом сеном борити
док се претварам у поштене
фукаре и паметне будале.

Осећам,...
Није тачно да је тражити истину помоћу доказа
исто као ићи за сунцем помоћу светиљке јер,...….
онај који моли и нуди и прима,
вратићу се иловачи у гиздав и насув плач
када се подељена тајна куне инкогнито
а окружују је вода, дуга и мач.

Осећам,....
ја сам као иноча у даљини
"у једној руци погача а у другој нож у корицама"
мој немир је река која дели две обале на окуци
смишљену наивност и ненамештену лаж,
као мрс из млека са недодирнутих кукова
моја прича сиса прст и има срећан крај јер,.....
док ме бацају у освештану воду која неће да прими
кривога човека ја ћу само плутати,
не могу ми подати толико крвавих тишина
колико речи ја могу без крви прогутати.

Између два тренутка изабраћу онај са мање кисеоника.
Све што ја слутим лепи се између палца и кажипрста и прелази у смолу,
ја сам сама без исприка а истина почиње тек удвоје,
када полтронишемо обријаним болу.

Да,....
Моја материја је преоптерећена геометријом воде.
Она траје само када јој дух даје своју солидарност
као кад трава побацује и дете убија
своје савијене гране испод пете године јер,..
тако живот стари.
Пропушта да попије моју крв док је још врућа
живот је смрт којој због насилности према самој себи
треба да паднем само кроз један шапат,
онда када се посматрају прељубничка сванућа и од живота узима рабат.*
Маријана ЈОВЕЛИЋ
______
* Из дана у дан на адресу београдских ЗАВЕТИНА стижу нови рукописи песника,
прозаиста, есејиста, познатих и непознатих, међу којима има правих малих открића,
какве су и ове песме М. Јовелић.

Нема коментара:

Документарни филмови



Surbita (A)

Surbita (B)

ДИБИДУС. Део Сазвежђа З

Атлантида , Бело, Црно, Црвено , Млади Сузовци , Интервју , Велика Заветина , Одавде , Мајдан Бодлер , Донације , Родно место , Група ЗАВЕТИНЕ , Ab ovo , Фонд за издавање књига и часописа , Симболи и сигнали , Огласи З , Београдски меридијан , Библиотека ЗАВЕТНИК , Мирослав Лукић , Хомољски мотиви , Задужбина ЗАВЕТИНА , Царски рез , Круна , Едиција ЗАВЕТИНЕ , Копча , Музеј немогућег ратара , Чување успомене на Михаила Петровића , Алтернатива , Ђавоља капија , Чудесни подрум вина врх Нерезина , Сазвежђе З (нулти степен) , Ћутање , Несебичан музеј , Литија , Домаће сукно европски штоф , Зелена магаза , КРУГОВИ , Превредновање , Дрво живота , Без премца , Четврта Србија , Алинеја , Прозори , Фонд ППЗ , Нова станица у пустињи , Зона преливања , Алинеја , Срж , Бездана уметност , Место Прелаза , Хоризонт , Едиција ЗАВЕТИНЕ , ГАВРАН (Архив у оснивању...) , Мала Заветина , Тзв. KУЛТУРНИ ДОДАТАК , Облуци;троуглови.Лепенски вир , Мала Заветина , Белатукадруз , Едиција БРАНИЧЕВО , Писмо из карантина , МЛАДОСТ БЕЗ СТАРОСТИ.... , Знак препознавања , PRO ET KONTRA , АКАДЕМИЈА АЛХЕМИЈЕ , РЕНЕСАНСА , Потемкинова села , Сазвежђе З , Магазин Сазвежђа З , Каталог осујећеног песника , Себични музеј , НЕОЛИТ , ЈЕДИНСТВЕНО САЗВЕЖЂЕ , Виртуелни МУЗЕЈ ЗАВЕТИНА , Канал ЗАВЕТИНЕ , Архив.БЕЛАТУКАДРУЗ , Алманах СУЗ , Буквар Лепенског Вира , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (1) , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2) , Библиотека АБВГ... , Edition SECTIO CAESAREA. Едиција ЦАРСКИ РЕЗ , ЗАВЕТИНЕ Ново сазвежђе , ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ , КОГИТО КЛУБ , Оркестар СУЗ , Посебна породична заветина , ТАЛОГ. Алманах за живу традицију, књижевност, превредновање и алхемију , СКРИВАЊЕ БОСИОКА , Мадоне Одјека , ОДАНДЕ ДОВДЕ , Контакти , Северци , Мансарда