Завршио сам за електротехничара рачунара, радио сам шест месеци и сада сам поново на евиденцији кладовске испоставе. Обијао сам прагове многих послодаваца, добијао силна обећања, али од посла ништа. Тренутно радим у једном од кафића, као конобар, и чекам позив из иностранства, јер ми је друг који ради у Бечу обећао помоћ. Иако ми се не иде из родног краја, приморан сам јер овде не видим перспективу - говори Стефан Владушћ (23), један од 2.100 незапослених Кладовљана, од којих су четвртина његови вршњаци.
Овако гледа већина младих у Борском округу. Јер, упркос мерама активне политике запошљавања, преквалификацијама, доквалификацијама, субвенцијама - готово да нико у овом крају скоро није добио посао. Уз то, сталне миграције становништва и недовољна улагања у инфраструктуру разлог су што је Кладово све празније.
Тај тренд се тешко зауставља иако је општина Кладово из буџета за Локални акциони план запошљавања издвојила 2,8 милиона динара. Кроз програм стручне праксе једну од активних мера запошљавања Филијале НСЗ Бор посао само на одређено време код 12 послодаваца добило је 14 младих.
- Општина Бор је Локалним акционим планом запошљавања за ову годину, исто као и за прошлу, издвојила седам милиона динара. Од те суме, пет милиона је опредељено за самозапошљавање, а остатак за новозапошљавање - каже Соња Станковић, директор борске филијале НСЗ. - Послодавац, који би упослио такво лице, добио би субвенцију од 10.000 динара месечно, у трајању од годину дана. Али, његова обавеза би била да ту особу задржи још најмање годину дана, без субвенција.
РАДИ САМО РТБПрема последњим подацима борске филијале Националне службе запошљавања, без посла је, крајем априла, било 6.100 особа. Овде до посла најтеже долазе особе без квалификација, које чине више од 30 одсто од укупног броја незапослених. У граду који искључиво зависи од рада РТБ "Бор", у коме ради више од 5.000 душа, млади готово да немају никакве шансе да добију посао.
У Бору до посла најтеже долазе особе без квалификација, које чине више од 30 одсто од укупног броја незапослених. У граду који искључиво зависи од РТБ "Бор", у коме ради више од 5.000 душа, млади готово да немају никакве шансе да добију посао.
- Општина Неготин је за програме самозапошљавања и стручне праксе издвојила пет милиона динара. Министарство за рад, борачка и социјална питања по први пут учествује са по 2,3 милиона динара. Овим програмима предвиђено је да ће посао самозапошљавањем добити 30, а кроз стручну праксу 47 лица. Посао је код приватних предузетника нашло 10, а кроз програм самозапошљавања 17 незапослених - каже Јован Миловановић, председник општине Неготин.
Мало је средина које попут Мајданпека, покушавајући да зауставе одлив радно способног становништва и младих, из скромног општинског буџета помажу породицама са децом, али се и поред тога многи млади људи одлучују да у потрази за послом напусте не само родни град, већ и земљу.
Из буџета су одређена средства од два милиона динара за подстицај запошљавања, али је више него јасно да то неће озбиљније променити слику са евиденеције НСЗ где се број запослених већ годинама креће око две хиљаде. Озбиљнијег, већег запошљавања нема, а кроз социјалне програме број на евиденцији незапослених никако да се смањи.
- Планирам да останем овде, надам се да ћу успети да се запослим у руднику или на неком другом месту. Ако не успем, наредне године ћу наставити школовање, уписати факултет - каже Милош Беловановић (19), машински техничар за компјутерско конструисање.
Борски округ: Посао само у кафићима | Србија | Novosti.rs
Нема коментара:
Постави коментар