ПОДСЕТНИК

ПОДСЕТНИК
ЗА СРБЕ И ЊИХОВУ БРАЋУ? | ПОДСЕТНИК: Грађа, "Имагинарна редакција"? || | ПОСЕБНЕ СТРАНИЦЕ

Аждаја и царев син

..

..
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>    "БЕСПЛАТНА УМЕТНОСТ"?  

Уместо цитата: одломак из из штампаног чланка
у Политици Божидара Мандића

.. Бесплатна уметност, бесплатно новинарство, бесплатан хлеб - зар то није чиста утопија? Где то има?Можда још увек и само на неким "фестивалима авангардних ризика", какав је "Шумес". Бесплатна уметност и рецимо бесплатна публицистика, нису инспирисане новцем "већ вредностима побуне, креације и страсти" (Мандић). Чланак Б. Мандића, штампан у штампаном издању "Политике" већ од почетка је изричит:"Уметник не сме да напусти уметност мада га на то наговара слободно тржиште и закони искоришћавајућих препотенција. Завладао је економски садизам..."  У другом пасусу већ, објашњавајући шта је мото "овогодишњег" Шумеса, Мандић се присећа Ото Бихаљи Мерина, једног од повлашћених уметника, југословенског титоизма, и човек помисли, одмах - каква је, у ствари, та уметност, којој је друго право име "хлеба и игара"?
Писац сам и по невољи издавач. Оснивач "Заветина". Приватни издавач. Алтернативни. Независни, јер ми нико не помаже новчано, ни из иностранства, нити држава Србија. Штавише, држава Србија ме је у своје време натерала (Милошевићева "администрација"!) да се одрекнем својих оснивачких права (да не бих изгубио место професора књижевности у једној београдској школи), да их пренесем  на оца, који је у  међувремену умро, не оставивши тестамент. Стицајем околности, био сам принуђен да се, већ првих година овог века окренем веб издаваштву, електронском издаваштву, штампајући повремено неколико књижевних часописа на папиру о свом руву и круву. Развио сам  Заветине, Сазвежђе З, последњих година и пружио прилику не једном писцу, уметнику, критичару; објавио на хиљаде прилога (више од дванаест хиљада!!); скоро развио једну аждајску платформу, која је укључивала у себе преко 150 електронских, јавних веб локација, препознатљивих и веома посећених (још 2015. године укупна посећеност ових углавном књижевних, јавних локација достизала је преко 15 милиона посета!). Тешко је поверовати да то може урадити само један човек уз помоћ малог, сасвим узаног круга пријатеља; пре свега - зато што је за публиковање у веб издаваштву потребно време, јер публиковање на електронским медијима није трак-трак. Напротив. Понеки од најближих пријатеља су ме опомињали, да мало прикочим, повучем ручну: "јер ко ће да ти надокнадити тих десетак година потпуног посвећивања дигиталним Заветинама", говорили су сасвим разумно. Али ја то нисам узимао озбиљније, као да сам био апсолутно уверен да ћу поживети три живота - триста година! Можда сам са том аждајском платформом САЗВЕЖЂА пркосио свима онима, знанима и незнанима, који су ме сатерали у своје време у тај паклени издавачки гето малих тиража? Али каприси могу бити и опасни.
Другим речима, зар не, ја бих требало да се радујем том Мандићевом схватању "бесплатне уметности" (читај и бесплатног позоришта, бесплатне публицистике); интернет је заиста омогућио ту наду за коју је Ками говорио да ће доћи у толиким количинама да ће се човек.... рекао бих - саблазнити. Интернет је, ипак, спојио свет; омогућио и апсурд и чудо, али - има оно али, што девојци срећу квари...

Крајем јула месеца ове године, почео сам да затварам неке од локација Сазвежђа З. Ево кратког извештаја о томе.

Што се тиче четири локације Сазвежђа З које више нису јавне, него приватне – ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ, СПЕКТАР, ТАЈНОВОДСТВО и УЖАС - понудили смо могућност претплате, наравно, онима које то занима: ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ - Сабрани радови Белатукадруза. - ОБАВЕШТЕЊЕ Овај блог је отворен само за позване читаоце и посетиоце, и претплатнике..Приватно – најужи круг читаоца може (кад прихвати позивницу администратора) –прегледати, читати, Сабрана дела у целини. Сви други, убудуће, могу, читати ВЕЧИТЕ ЧУДЕСНЕ КОРЕНОВЕ током наредне четири године, кад уплате новчану потпору ( – 2000,00 дин) - уместо чланарине... То што важи за електронску библиотеку ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ, важи и за остале затворене локације СПЕКТАР, ТАЈНОВОДСТВО и УЖАС. Па ко може, нека изволи. - Објавили смо - недавно - кратко обавештење о скоку посета на „Сазвежђу З“ (тј. извод из Контролне табле GOOGla) : Mирослав Лукић, Оснивач ЗАВЕТИНА, Србија. Сајтови 87 укупно, 83 верификована Сајтови. Моји сајтови 30Дељено са Лукићем 13.419.549 прегледа 17. 07.2017. Око 10:52 ч.) Реч је о посетама на делу „Сазвежђа З“ – блоговима и верификованим сајтовима, не и о интернет локацијама на WORD PRESS-u. (Преко тридесетак). Већина од ових локација су јавне, - дозвољен је слободан приступ свима заинтересованима широм планете – не само читаоцима и посетиоцима из Србије, бивше СФРЈ, Балкана, Европе, већ и осталих континената. Сигурно је да су посете целокупног „Сазвежђа З“ веће, него што то Контролна табла потврђује. Дакле, Оснивач дели на стотине препознатљивих локација посетиоцима – без икакве надокнаде, и то на локацијама које су веома посећене. Само четири од ових локација су приватне (однедавно). Догађа се нови скок посета однедавно, што потврђују и показатељи на свакој од локацији Сазвежђа. Преко седамдесетак локација “Сазвежђа“ има већу посету, тј. - преко 10.000, док поједине лоакције на WORD PRESS имају посете и преко 45, односно 55 000 посета (Опало лишћеРЕНЕСАНСАЗахваљујем свима онима из света који су смогли снаге и нашли начина да нам помогну. Исто тако, остављам могућност заинтересованима – до краја септембра 2018. године – да искористе могућност и да се учлане у приватну електронску библиотеку ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ по наведеној цени четворогодишње чланарине. Првих хиљаду чланова добиће право на повластицу – бесплатни преглед и блогова СПЕКТАР, ТАЈНОВОДСТВО, УЖАС, и још неколико. Позивницу нашег администратора прихватио је један ужи круг читаоца и посетиоца (старих пријатеља или чланова угашене Групе Зз) , (са валидним гмаил налогом, гмаил адрес. Заветинама су потребне мецене, донатори-помоћ, да би могле да остваре своју мисију. Заветинама је потребна помоћ за издавање књижевних часописа - како оних на папиру тако и електронских...

     Одзив на ову понуду је био, што би се рекло, зашто бих то прећуткивао, више него мршав! Међутим, посете су на тим сајтовима, блоговима или другим локацијама и даље расле - нису их посећивали некакве авети и духови из Америке, Европе, Азије, Русије, света, већ - поборници - препостављам - џабака, тј. Бесплатне уметности. То је утицало, да почнем са затварањем - и других, чак веома посећених локација (реч је о онима уз подршку Blogger-a), затворено је је још шесдесетак локација, тј. те локације више нису јавне, доступне свима, као последњих десетак и више година. Да би те локације могли да посећују и прелиставају, читају, убудуће, сви заинтересовани ће то моћи али под извесним условима....

     Најделотворнији начин директне помоћи је четворогодишња ПРЕТПЛАТА на СПЕКТАР, или на неки од она три наведена нејавна блога. Када приватно лице одлучи да помогне као донатор, дародавац излажење електронских новина и часописа, и посебно књ. часописа "ЗАВЕТИНЕ+", може да нам пошаље директно новац - ма са које тачке на кугли земаљској - преко WesternUniona (валуте: долар амерички, евро, швајцарски франак... итд) на адресу Мирослав ЛУКИЋ Сердар Јанка Вукотића 1/13, 180 309 Београд - Раковица, Србија - Када шаљете новац, пошаљите и број - controll number на електронску адресу miroslav7275@gmail.com како бисмо у нашем одељењу Western Uniona могли да подигнемо новац који сте послали, као и Вашу тачну адресу на коју би Вам слали нове бројеве часописa, или књиге ЗАВЕТИНА.. И дародавци из Србије, могу, такође, да помогну и пошаљу динарска средства на дату адресу уобичајеном телефонском поштанском упутницом, на тел. +381 65 3006 950, уз своју обавезну кућну адресу... Хвала свим добрим и разумним људима и пријатељима „Сазвежђа З“ на разумевању, подршци и помоћи!

         Знам да није по вољи многима, што - како кажу понеки злобници - "Затварам дућане"; ја бих таквима "вечним гребаторима" поручио да ја никоме ништа нисам обећао, нити дугујем, и да имам право да поклањам или не поклањам, као и сваки други човек на овом свету. Ја Сазвежђе нисам стварао да би постало некаква моја аждаја, као страшна аждаја и царев син из познате српске народне бајке; ја имам према себе и неке друге неодложиве потребе, а не да будем само објављивач писаца лењиваца, или преамбиционих индивидуума. Не!
Онима који пак немају пара за четворогодишњу претплату, како сам предложио, остаје оних шеснаестак још увек јавних локација Сазвежђа на Blogger-у, где могу бесплатно да прелиставају и читају, тзв. "Бесплатна уметност, књижевност, публицистика", ако их заиста више и после свега "Заветине" занимају....
                                                                                                                    М. Лукић

ЛеЗ 0012677    


Аждаја и царев син


Био један цар па имао три сина. Једном најстарији син пође у лов, па како изиђе иза града, скочи зец иза грма а он за њим, те овамо те онамо док утече зец у једну рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био зец, него аждаја, па дочека царева сина те га прождере. Кад после тога прође неколико дана а царев син не долази кући, стану се чудити шта би то било да га нема.
Онда пође средњи син у лов, па како изиђе иза града, а зец скочи иза грма а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био зец него аждаја, па га дочека те прождере. Кад после тога прође неколико дана а цареви синови не долазе натраг ниједан, забрине се сав двор. Онда и трећи син пође у лов, не би ли и браћу нашао. Како изиђе иза града, опет скочи зец иза грма а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу. А царев Син не хтедне ићи за њим, него пође да тражи другога лова говорећи у себи: "Кад се вратим, наћи ћу ја тебе." По том ходајући дуго по планини, не нађе ништа, па се онда врати у ону рекавицу, кад тамо, али у рекавици једна баба. Царев син јој назове Бога: "Помози Бог, бако!" А баба му прихвати: "Бог ти помогао, синко!"
Онда је запита царев син: "Где је, бако, мој зец?" А она му одговори: "Мој синко, није оно зец, него је оно аждаја. Толики свет помори и затоми." Чујући то царев син, мало се забрине, па рече баби: "Шта ћемо сад? ту су ваља да и моја два брата пропала." Баба му одговори: "Јесу богме али није фајде, него синко иди кући, док ниси и ти за њима." Онда јој он рече: "Бако, знаш ли шта је? Ја знам да си и ти рада да се опростиш те напасти." А баба му се утече у реч: "О мој синко, како не бих! И мене је тако ухватила, али сад се нема куд." Онда он настави: "Слушај добро што ћу ти казати. Кад дође аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш, па ћеш ми после казати кад дођем." После царев син отиде у двор, а баба остане у рекавици. Кад дође аждаја, стане је баба питати: "Та где си за Бога? Куда тако далеко идеш? Никад не ћеш да ми кажеш куда идеш." А аждаја јој одговори: "Е моја бако, далеко ја идем." Онда јој се баба стане умиљавати: "А за што тако далеко идеш? Кажи ми где је твоја снага. Ја да знам где је твоја снага, ја не знам шта бих радила од милине, све бих оно место љубила." На то се аждаја насмеје, па јој рече: "Онде је моја снага у оном огњишту." Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја кад то види, удари у смех да јој рече: "Луда жено! није ту моја снага. Моја је снага у оном дрвету пред кућом."
Онда баба опет притисне грлити и љубити дрво, а аждаја опет у смех па јој рече: "Прођи се луда жено, није ту моја снага." Онда баба запита: "Да где је?" А аждаја стане казивати: "Моја је снага далеко, не можеш ти тамо отићи. Чак у другоме царству код царева града има једно језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру зец, а у зецу голуб, а у голубу врабац, у ономе је врапцу моја снага." Баба кад то чује, рече аждаји: "То је богме далеко, то ја не могу љубити." Сутрадан кад аждаја отиде из рекавице, царев син дође к баби, па му баба каже све што је чула од аждаје. Онда он отиде кући, па се преруши: обуче пастирске хаљине и узме пастирски штап у руке, те се начини пастир па пође у свет. Идући тако од села до села и од града до града најпосле дође у друго царство и у царев град, под којим је у језеру била аждаја. Дошавши у онај град стане распитивати коме треба пастир. Грађани му кажу да треба цару. Онда он управо к цару. Пошто га пријаве, пусти га цар преда се, па га запита: "Хоћеш ли чувати овце?" А он одговори: "Хоћу, светла круно!" Онда га цар прими и стане га световати и учити: "Има овде једно језеро, и докрај језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али који год чобан тамо отиде, онај се више не враћа натраг за то, синко, кажем ти, не дај овцама на вољу куд оне хоће него држи куда ти хоћеш." Царев син захвали цару, па се оправи и изјави овце, и узме са собом још два хрта што могу зеца у пољу стићи, и једнога сокола што може сваку тицу ухватити, и понесе гајде.
Како он изјави овце, одмах их пусти к језеру, а овце како дођу на језеро, одмах се развале око језера, а царев син метне сокола на једну кладу а хрте и гајде под кладу, па засуче гаће и рукаве те загази у језеро па стане викати: "О аждајо, о аждајо! та изиђи ми данас на мејдан да се огледамо, ако жена ниси." Аждаја се одзове: "Сад ћу, царeв сине, сад." Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је, гадна је! Како аждаја изиђе, ухвати се с њим попојаске, па се понеси летни дан до подне. А кад подне пригреје, онда рече аждаја: "Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у језеро, па да те бацим у небеске висине." А царев јој син одговори: "Бре аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио." Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро. Кад буде пред вече, он се лепо умије и оправи, сокола мете на раме а хрте уза се и гајде под пазухо па крене овце и пође у град свирајући гајде. Кад дође у град, сав се град слегне као на чудо где он дође а пре ниједан чобан није могао доћи с онога језера. Сутрадан царев син оправи се опет, и пође с овцама управо к језеру. А цар пошље за њим два коњаника да иду крадом да виде шта он ради, те се они попну на једну високу планину откуда ће добро видети. А чобан како дође, метне хрте и гајде под кладу ону, а сокола на њу, па засуче гаће и рукаве те загази у језеро па повиче: "О аждајо, о аждајо! изиђи ми ка мејдан да се још огледамо, ако жена ниси." Аждаја му се одзове: "Сад ћу, царев сине, сад." Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је, гадна је! па се ухвате попојаске те се понеси летни дан до подне. А кад подне пригреје, онда рече аждаја: "Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у језеро, па да те бацим у небеске висине." А царев јој син одговори: "Бре аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио."
Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро. Кад буде пред ноћ, царев син: крене овце као и пре, па кући свирајући у гајде. Кад уђе у град, сав се град усколеба и стане се чудити где чобан долази кући свако вече, што пре ниједан није могао. Она два коњаника још су пре од царевога сина била дошла у двор и приповедила цару све по реду шта су чули и видели. Сад кад цар виде чобана где се врати кући, одмах дозове к себи своју кћер и каже јој све шта је и како је, "него" вели "сутра да идеш с чобанином на језеро, да га пољубиш у чело." Она кад то чује, бризне плакати и стане се молити оцу: "Нигде никога немаш до мене једину па и за мене не мариш да погинем." Тада је отац узме слободити и храбрити: "Не бој се, кћери моја, видиш, ми променисмо толике чобане, па који год изиђе на језеро, ни један се не врати, а он ево два дана како се с аждајом бори, па му ништа не науди. Ја се уздам у Бога да он може ту аждају свладати, само иди сутра с њиме, еда би нас опростио те напасти што толики свет помори." Кад ујутру бео дан освану, дан освану и сунце ограну, уста чобан, уста и девојка, па се сташе опремати на језеро. Чобанин је весео, веселији него игда, а девојка царева тужна, сузе пролива, па је чобан теши: "Госпођо секо, ја те молим немој плакати, само учини што речем, кад буде време, ти притрчи и мене пољуби па се не бој." Кад пођоше и кретоше овце, чобан путем једнако весео, свира у гајде весело, а девојка иде покрај њега па једнако плаче, а он кашто пусти дулац па се окрене њојзи: "Не плачи злато, не бој се ништа." Кад дођу на језеро, овце се одмах развале око језера, а царев син метне сокола на кладу а хрте и гајде пода њу, па засуче гаће и рукаве па загази у воду и повиче: "О аждајо, о аждајо! изиђи ми на мејдан да се још огледамо, ако жена ниси." Аждаја се одзове: "Сад ћу, царев сине, сад." Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је, гадна је!
Како изиђе, ухвате се попојаске па се понеси летни дан до подне. А кад подне пригреје, тада беседи аждаја: "Та пусти ме царев сине да замочим своју пусту главу у језеро, па да те бацим у небеске висине." А царев јој син одговори: "Бре аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио." Како он то рече, а царева девојка притрчи и пољуби га у образ, у око и у чело. Онда он махне аждајом и баци је у небеске висине, те аждаја кад падне на земљу сва се на комаде разбије, а како се она на комаде разбије, скочи из ње дивљи вепар, па нагне бегати, а царев син викне на чобанске псе: "Држи! не дај!" а пси скоче те за њим, па га стигну, и одмах га растргну, али из вепра скочи зец, па нагне преко поља, а царев син пусти хрте: "Држи! не дај!" а хрти за зецом те га ухвате и одмах растргну, али из зеца полети голуб, а царев син пусти сокола те соко ухвати голуба и донесе царевоме сину у руке. Царев син узме голуба те га распори, а то у голубу врабац, а он држ врапца. Кад ухвати врапца, рече му: "Сад да ми кажеш где су моја браћа." А врабац му одговори: "Хоћу, само ми немој ништа учинити.
Одмах иза града твојега оца има једна рекавица, и у оној рекавици имају три шибљике; подсеци оне три шибљике, па удри њима по корену;одмах ће се отворити гвоздена врата од великога подрума, у ономе подруму има толико људи и старих и младих, и богатих и сиромаха, и малих и великих, и жена и девојака, да можеш населити читаво царство; онде су и твоја браћа." Кад врабац то све искаже, царев га син одмах за врат те удави. Цар главом бијаше изишао и попео се на ону планину од куда су они коњаници гледали чобана, те и он гледао све што је било. Пошто чобан тако дође главе аждаји, почне се и сутон хватати, и он се лепо умије, узме сокола на раме а хрте уза се, а гајде под пазухо, па свирајући крене овце и пође двору цареву, а девојка поред њега још у страху.
Кад дође у град, сав се град слегне као на чудо. Цар који је све његово јунаштво гледао с планине, дозове га преда се па му да своју кћер, те с места у цркву па их венчају и учине весеље за недељу дана. По том се царев син каже ко је он и од куд је, а цар се онда и сав град још већма обрадује, па пошто царев син навали да иде својој кући, цар му да многе пратиоце и оправи га на пут. Кад буду код оне рекавице, царев син заустави све пратиоце па уђе унутра те подсече оне три шибљике, и удари њима по корену, а гвоздена се врата одмах отворе, кад тамо, а то у подруму свет Божиј. Онда царев син заповеди да сви излазе један по један и да иду куд је коме драго, а он стане на врата. Излазећи тако један за другим, ето та и браће његове; он се с њима загрли и ижљуби. Кад већ сав народ изиђе, захвале му што их је попуштао и избавио и отиду сваки својој кући. А он са својом браћом и младом отиде кући своме оцу, и онде је живео и царовао до свога века.
              = извор: српске народне умотворине;бајка
ЛеЗ 0012674   


Нема коментара:

Документарни филмови



Surbita (A)

Surbita (B)

ДИБИДУС. Део Сазвежђа З

Атлантида , Бело, Црно, Црвено , Млади Сузовци , Интервју , Велика Заветина , Одавде , Мајдан Бодлер , Донације , Родно место , Група ЗАВЕТИНЕ , Ab ovo , Фонд за издавање књига и часописа , Симболи и сигнали , Огласи З , Београдски меридијан , Библиотека ЗАВЕТНИК , Мирослав Лукић , Хомољски мотиви , Задужбина ЗАВЕТИНА , Царски рез , Круна , Едиција ЗАВЕТИНЕ , Копча , Музеј немогућег ратара , Чување успомене на Михаила Петровића , Алтернатива , Ђавоља капија , Чудесни подрум вина врх Нерезина , Сазвежђе З (нулти степен) , Ћутање , Несебичан музеј , Литија , Домаће сукно европски штоф , Зелена магаза , КРУГОВИ , Превредновање , Дрво живота , Без премца , Четврта Србија , Алинеја , Прозори , Фонд ППЗ , Нова станица у пустињи , Зона преливања , Алинеја , Срж , Бездана уметност , Место Прелаза , Хоризонт , Едиција ЗАВЕТИНЕ , ГАВРАН (Архив у оснивању...) , Мала Заветина , Тзв. KУЛТУРНИ ДОДАТАК , Облуци;троуглови.Лепенски вир , Мала Заветина , Белатукадруз , Едиција БРАНИЧЕВО , Писмо из карантина , МЛАДОСТ БЕЗ СТАРОСТИ.... , Знак препознавања , PRO ET KONTRA , АКАДЕМИЈА АЛХЕМИЈЕ , РЕНЕСАНСА , Потемкинова села , Сазвежђе З , Магазин Сазвежђа З , Каталог осујећеног песника , Себични музеј , НЕОЛИТ , ЈЕДИНСТВЕНО САЗВЕЖЂЕ , Виртуелни МУЗЕЈ ЗАВЕТИНА , Канал ЗАВЕТИНЕ , Архив.БЕЛАТУКАДРУЗ , Алманах СУЗ , Буквар Лепенског Вира , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (1) , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2) , Библиотека АБВГ... , Edition SECTIO CAESAREA. Едиција ЦАРСКИ РЕЗ , ЗАВЕТИНЕ Ново сазвежђе , ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ , КОГИТО КЛУБ , Оркестар СУЗ , Посебна породична заветина , ТАЛОГ. Алманах за живу традицију, књижевност, превредновање и алхемију , СКРИВАЊЕ БОСИОКА , Мадоне Одјека , ОДАНДЕ ДОВДЕ , Контакти , Северци , Мансарда