ЗЕМЉАЦИ

Моји земљаци

(...)

Изненадио сам се,када су ми недавно, онако узгред рекли, да је један од оних Влаха, које сам познавао, умро, скоро пре две године; који месец пре нашег покојног оца. Наизглед обичан човек, а у ствари, зналац оних предугих влашких балада, које је само он знао, и нико више. Са њим су мрле и многе влашке баладе. А ја нисам, чак, када сам га упознао, пре десетак година, направио о том мом земљаку - ни фотографију, ни белешку. Човек је родом из великог влашког села Рановца, једног од највећих у Србији! можда је неко и запамтио од тих његових балада које је певао на влашком, али шта, колико. Са смрћу тог Влаха, бог да му душу прости, отишао је у неповрат и читав један опус балада!!
    Зато последњих година, користим прилику да се дружим са земљацима, да разговарам са њима, да их фотографишем, забележим понешто, да остане, јер нико од њих није - обичан. Ништа није обично!

* *
 
 



Знате ли шта је ово? Слика неког наивног сликара, уметника? Фотографија неког женског лика?
Не, то је једна од гипсаних лутака, које је израдио мајстор Прле, покојни мајстор Прле - син мајстор "Шуњета", који је тако несрећно завршио свој живот пре више од петнаестак година. Те женске кипове од бетона, и префарбане, урадио је мајстор Прле,као поруџбину нашег  пок. оца Михајла Лукића (1925 - 2016). Наиме, на нашој новој кући требало је на шубере (на спољном зиду испод крова), поставити нека (или вратанца, или нешто друго), да кошава не би убацивала снег под кров. И наш Михајло је наручио десетак  тих необичних гипсаних и бетонских девојака, које и сада гледају  са наше куће одозго на пут, као да су саставни део куће. А у ствари, оне су тако прецизно окачене кроз шубер, изнутра, са тавана...
    Последњи пут сам, у време Нато бомбардовања Србије, седео са Прлетом  изнад његове куће, крај Стублине, и пио кафу коју нам је скувала наша рођака што је живела преко пута, "Зрнкова" мајка. И она је променила свет пре неколико година. И ко зна још колико мојих земљака, или оних других људи, драгих људи, које сам упознао на Радан планини, или уз/низ Мораву, или у Звижду и Хомољу... док смо ми тако пили кафу и причали, Прле и ја, пролазили су вечито румени и склони зафрканцији - Слава "Фуза", Тома хармоникаш, и и други, којих више нема, и који уопште нису били - обични. Па и та клупа на којој смо седели испод ораха у дворишту покојног Леке "Шанте", или "Шантре", који се деценијама дружио са нашим првим комшијом и власником бачије на Паљевинама - Сандом Уцетом, руменим као ружа и у осамдесетој, који је имао машину за плетење ужади, пајвана, и ишао од куће до куће, и то понекад радио данима, како у Мишљеновцу, тако и по Брезовици и Рановцу (у оно митско време, када су конопље сви садили и топили, по Пеку или по потоцима шумским), - и та клуоа уопште није обична, ни та Стублина са питком хладном водом на малом сеоском тргу на крају јужног дела села....Па и двометраш и нежења Лека "Шанта", или Стоћа Циганин", уопште нису били обични људи, за љима су се вукле многе анегдоте, веселе или тужне, и непозната историја, која је временом тонула у заборав. Скоро потпун. Зар то није страшно?

*  *




















  Снимљено крајем јесени  2016. године, у селу Мишљеновац, у повратку из шумске цркве посвеће Св. Петки. - Кратак разговор са једним правим козаром...

*  *


























  Погледајте ви та лица -ко је овде обичан? Мој брадати кумашин Мома? Наш рођак "Зрнко"? Тика? Ја?  Берба печурака средином пролећа 2017, недалеко од Дубоког Потока.

ЛеЗ 0013771     

Нема коментара:

Најлепши стихови - стални књижевни конкурс "Заветина"

Почев од Илиндана (2. августа 2013. године) "Заветине" су отвориле нови, стални књижевни конкурс за најлепше стихове, на коме могу учествовати, сви- од девет до деведесет и девет година! Без обзира где живе: у Србији, или бившим републикама бивше СФРЈ, или у Европи, Русији, Азији, Америци, Африци, Аустралији, Индокини, Аљасци, Канади, Бразилу - одакле нам се јављају посетиоци бројних локација "Заветина".
Сваки аутор може да пошаље по три песме по свом избору, наравно на српском или српско-хрватском-босанском- и да не ређамо даље. Песме ће прегледати и бирати Бела Тукадруз.
Овде ћемо публиковати један шири избор из пристиглих рукописа. Најлепша песме ће сваке недеље бити публиковане на страницама Међупростор
Аутори треба да пошаљу, уз текст стихова, и кратку белешку о себи, своју адресу, можда и најновију фотографију.
Песме или стихови се шаљу на следећу адресу:
Песме се могу послати и уобчајеном поштом на адресу:
Заветине (Мирослав Лукић) 180 309 БЕОГРАД, Сердар Јанка Вукотића 1/13.
___ Пожељно би било, за све оне који своје текстове шаљу електронском поштом, да текст песама унесу српском ћирилицом или латиницом, писмом Times New Roman величине 12 пинта.
Победник ће сваке недеље у години бити проглашаван на страницама ове локације, а као награду добијаће 1 вредну књигу по избору "Заветина"...


Зашто наопако?Због плусвамперфекта!

Зашто наопако?Због плусвамперфекта!
Обнова.После 44 и више година

Популарни постови

Плусвамперфект - подстицај

ОВА КЊИГА ЈЕ РЕЗУЛТАТ АКЦИЈЕ РЕДАКЦИЈЕ ДРУГОГ ПРОГРАМА РАДИО БЕОГРАДА И ТРАДИЦИОНАЛНОГ КОНКУРСА ЛИСТА САВЕЗА ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ „МЛАДОСТ". И РАДИО БЕОГРАД И ЛИСТ „МЛАДОСТ" ОДВАЈАЛИ СУ РЕДОВНО, ИЗМЕЂУ ДВА 25. МАЈА, У СВОЈИМ ЕМИСИЈАМА И НА СВОЈИМ СТРАНИЦАМА ЈЕДАН ДЕО ВРЕМЕНА И ПРОСТОРА ЗА ПОЕТСКО СТВАРАЛАШТВО МЛАДИХ. ПРЕД ВАМА ЈЕ ЗБИРКА КОЈА НИ У КОМ СЛУЧАЈУ НЕ ПРЕДСТАВЉА АНТОЛОГИЈУ НАЈМЛАЂЕ ПЕСНИЧКЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ, ВЕЋ САМО КЊИГА КОЈА ЖЕЛИ ДА ПОДСТАКНЕ НЕГОВАЊЕ ЛЕПЕ РЕЧИ КОД МЛАДИХ И САДРЖИ ОСТВАРЕЊА ОНИХ МЛАДИХ ПЕСНИКА КОЈИ СУ У ЈЕДНОМ ТРЕНУТКУ ПОСЛАЛИ, КАКО ТО У НАСЛОВУ ПИШЕ, „НАЈЛЕПШЕ СТИХОВЕ".... (....)

У ЕМИСИЈИ „ДЕЖУРНИ СТУДИО" ДРУГОГ ПРОГРАМА РАДИО БЕОГРАДА ПОСТОЈИ СТАЛНА РУБРИКА „НАЈЛЕПШИ СТИХОВИ". ИЗ НЕДЕЉЕ У НЕДЕЉУ РЕДАКЦИЈИ МЛАДИ ПЕСНИЦИ ШАЉУ НА ХИЉАДЕ СВОЈИХ СТИХОВА. ПЕТАР ПАЈИЋ, ПОРЕД КОМЕНТАРА ТЕ ПОЕЗИЈЕ, У СВАКОЈ ЕМИСИЈИ БИРА ПО ЈЕДНУ, НАЈУСПЕЛИЈУ ПЕСМУ. ОВДЕ ЋЕТЕ НАЋИ ПЕСМЕ ИЗАБРАНЕ ОД НЕКОЛИКО ХИЉАДА АУТОРА, КОЈИ СУ СЕ ЈАВИЛИ ОД ЈУНА ПРОШЛЕ ДО МАЈА ОВЕ ГОДИНЕ. ЗБИРКА ЈЕ ИЛУСТРОВАНА ВИЊЕТАМА И ЦРТЕЖИМА МЛАДИХ СЛИКАРА, ИЗАБРАНИМ, ТАКОЂЕ, У ЕМИСИЈИ „ДЕЖУРНИ СТУДИО". ИЗБОР ЈЕ ИЗВРШИО ПРЕДРАГ НЕШКОВИЋ.
Кад прелистате и упознате оно што је штампано између корица књиге, која је, не случајно, узета као знак препознавања ове локације, видећете, међу ауторима, и не мали број оних, за које нико жив није знао пре 44 године, а данас представљају занимљиве песничке појаве, међу којима има и не мали број оних са природним стваралачким развојем. Тако се почињало. Некада. Пре скоро пола века. Такмичењем. Вреди на то подсетити, и више: обновити и усталити као праксу, примерену данашњем времену и технолошком развоју. Због чега? Због оних који долазе. Због оних који ће увек долазити...