СВЕШТЕНИЦИ БРЕСТАЧКЕ ЦРКВЕ (1566-1987)

Молитва св. Архангелу Гаврилу

О, предивни Архангеле Божији Гаврило,

усрдни молитвениче за душе наше,

смирено те молимо као заступника нашег:

измоли нам твојим светим свемоћним молитвама

које пред Престолом Божијим свагда узносиш,

да се свети храм овај до краја овога света одржи,

да се вера Христова учврсти, укрепи и рашири,

да православни Хришћани светоотачку Православну

веру до краја наших дана непорочно сачувају,

да у свим заповестима Божијим непоколебиво ходе,

да истинско покајање за грехе увек Богу приносе,

и да се удостоје мирне кончине хришћанске

и доброга одговора на Страшном Суду Божијем.

Умоли да Царство Небеско наследимо и да скупа

с тобом прославимо Пречасно и Величанствено

Име Пресвете Тројице, Оца и Сина и Светога Духа,

сада и увек, и у све векове. Амин.

(Из Акатиста св. Архангелу Гаврилу)

Предговор

Писати о историјским догађајима или их описивати, врло је незахвалан подухват јер писца доводи у ситуацију да мора да бира шта истаћи, а шта не, шта ће поставити као најважнији сегмент у својој анализи, а шта изоставити као споредно. Писати пак о траговима Божијим у овом свету посебно је захтеван подухват, јер нас чини кроз само писање судеоницима и сведоцима Божијег деловања на земаљској кугли. Најлепши траг који нам је Бог оставио јесте што је пославши Сина свога Јединороднога, у Њему и око Њега, у људима који верују у Њега, сачинио Цркву као сведочанство љубави Божије, као „стуб и тврђаву истине“ (1 Тим 3,15). Такође, као знак историјског трајања и повезивања генерација хоризонтално – у историји, али и вертикално – за вечност, за Бога. Од првих времена зидани су храмови Богу живом, који су својом унутрашњошћу подсећали вернике да је Бог међу њима и да за Њега треба да припреме своје срце, а својом спољашњошћу подсећали на трајање и постојаност Цркве. Наравно, и онда када су храмови из било којих разлога рушени, остајала је та њихова унутрашња лепота  пресликана у срца људи, који су потом

Srdjan Asanovic, Србске стародревне песме/SERBIAN SONGS OF OLD

НЕЗАПОСЛЕНОСТ: Борски округ

Завршио сам за електротехничара рачунара, радио сам шест месеци и сада сам поново на евиденцији кладовске испоставе. Обијао сам прагове многих послодаваца, добијао силна обећања, али од посла ништа. Тренутно радим у једном од кафића, као конобар, и чекам позив из иностранства, јер ми је друг који ради у Бечу обећао помоћ. Иако ми се не иде из родног краја, приморан сам јер овде не видим перспективу - говори Стефан Владушћ (23), један од 2.100 незапослених Кладовљана, од којих су четвртина његови вршњаци.

Овако гледа већина младих у Борском округу. Јер, упркос мерама активне политике запошљавања, преквалификацијама, доквалификацијама, субвенцијама - готово да нико у овом крају скоро није добио посао. Уз то, сталне миграције становништва и недовољна улагања у инфраструктуру разлог су што је Кладово све празније.

Тај тренд се тешко зауставља иако је општина Кладово из буџета за Локални акциони план запошљавања издвојила 2,8 милиона динара. Кроз програм стручне праксе једну од активних мера запошљавања Филијале НСЗ Бор посао само на одређено време код 12 послодаваца добило је 14 младих.

- Општина Бор је Локалним акционим планом запошљавања за ову годину, исто као и за прошлу, издвојила седам милиона динара. Од те суме, пет милиона је опредељено за самозапошљавање, а остатак за новозапошљавање - каже Соња Станковић, директор борске филијале НСЗ. - Послодавац, који би упослио такво лице, добио би субвенцију од 10.000 динара месечно, у трајању од годину дана. Али, његова обавеза би била да ту особу задржи још најмање годину дана, без субвенција.

РАДИ САМО РТБПрема последњим подацима борске филијале Националне службе запошљавања, без посла је, крајем априла, било 6.100 особа. Овде до посла најтеже долазе особе без квалификација, које чине више од 30 одсто од укупног броја незапослених. У граду који искључиво зависи од рада РТБ "Бор", у коме ради више од 5.000 душа, млади готово да немају никакве шансе да добију посао.

У Бору до посла најтеже долазе особе без квалификација, које чине више од 30 одсто од укупног броја незапослених. У граду који искључиво зависи од РТБ "Бор", у коме ради више од 5.000 душа, млади готово да немају никакве шансе да добију посао.

- Општина Неготин је за програме самозапошљавања и стручне праксе издвојила пет милиона динара. Министарство за рад, борачка и социјална питања по први пут учествује са по 2,3 милиона динара. Овим програмима предвиђено је да ће посао самозапошљавањем добити 30, а кроз стручну праксу 47 лица. Посао је код приватних предузетника нашло 10, а кроз програм самозапошљавања 17 незапослених - каже Јован Миловановић, председник општине Неготин.

Мало је средина које попут Мајданпека, покушавајући да зауставе одлив радно способног становништва и младих, из скромног општинског буџета помажу породицама са децом, али се и поред тога многи млади људи одлучују да у потрази за послом напусте не само родни град, већ и земљу.

Из буџета су одређена средства од два милиона динара за подстицај запошљавања, али је више него јасно да то неће озбиљније променити слику са евиденеције НСЗ где се број запослених већ годинама креће око две хиљаде. Озбиљнијег, већег запошљавања нема, а кроз социјалне програме број на евиденцији незапослених никако да се смањи.

- Планирам да останем овде, надам се да ћу успети да се запослим у руднику или на неком другом месту. Ако не успем, наредне године ћу наставити школовање, уписати факултет - каже Милош Беловановић (19), машински техничар за компјутерско конструисање.

Борски округ: Посао само у кафићима | Србија | Novosti.rs

АВРАМОВЕ ЗЕМЉЕ / Драган Борисављевић

АВРАМОВЕ ЗЕМЉЕ

Аврам Боровић из Захумља

Придружи се Стевану Немањи

Жупану великоме

У походе на исток

Е да би повратили земљу

Прадедовску

И после бојева многих

Заједно саградише град

На ставу трију река

Топлице Бањске и Косанице

И цркве велике

Беле

Подигоше на обалама

И место оно назваше

Беле Цркве

А кад се Немања

Посвети Хиландару

Аврам земљу Топличку

Насели децом својом

И унуцима

И праунуцима

И издели је свима

Како стасаваше до сабље

И коња

И после они својима
А ови својима

И тако мину много лета

Све у деобама

Најзад млади Иван Косанчић

Доби Косаницу

Са двором на Радан планини

А прелепи Милан Топлица узе Равну

Са градом у Плочнику

И утврдом на Видојевици

Зет њихов Југ Богдан запоседе

Топлицу Доњу

Са градом над реком

И црквама многим

И кад сви падоше

Горе

На Косову злосрећноме

Аврам се посвети сав

Храму у Милешеви

И обнављању цркава

По Прибоју

Пазару

Сеници

Вароши на Староме Влаху

Коју обнови

И назва је Новом

А син му најмлађи

Борисав

Отвори магазе

По свим местима овим

И тамо до Требиња

И до Сарајева

И до Котора

И до Дубровника

И до Задра

Па он синове своје

У школе посла

У Фиренцу

У Ницу

У Беч

У Солун

У Стамбол

И у друге градове велике

Диљем света широкога

И тако они посташе

Господа висока

И узевши презиме по деди

Засноваше лозу

Борисављевића

И име њено пронеше свукуд

И кроз добра

И кроз зла времена

И кроз многа столећа

И у кућу њихову

Једину на два боја у целоме крају

Дође Карађорђе

Оног знаменитог

Лета господњег 1809-тог

Кад се сва Србија на слободу даде

И седам дана стајаше ту

Са војводама од свих страна

И од Србије

И од Босне

И од Косова

Тајно се сетоваше

И спорише богме

Љуто

Куда да ударе

На Босну или Косово

Ал тада

Друга невоља дође од Ниша

Војводе се српске умало не побише

Међусобно

И остави Ђоко сабљу и две кубуре

На дар домаћину

За белег будуће слободе

Па потече под Ниш

Узалуд

Само озго од Чегра

Могаше да гледа како се диже кула

Од лобања

Српских

И да опсује

И Турке

И Србе

И војводе
И себе

И своје снове

И свет цео

Који ће гледати кроз векове

Најчуднији споменик

Што га је божји створ икад подигао

И поживе Аврам

Триста и тридесет три лета

И дочека

Наредбу краља Милана

Да сви са оних планина

Иду у Топлицу

Земљу прадедовску

И повика Аврам

Не сви забога

Но по један од двојице из куће

Е да не би Стари Влах опустео

И Турци из Босне прешли

И њиме загосподарили

Ал да чује старца нико не хтеде

И колоне људи

Жена и деце

Одоше преко брда

И Аврам остаде сам

И све то записа

У књиге староставне

И сакри их у ризницу манастирску

Па се представи у Богу

И тако

Уместо у дворовима

У књигама

Траг једини оста

Свима који од њега потекоше

На Златару и около њега

А потомци Аврамови

Расуше се

Свукуд по свету беломе

И нико их

Никада

Више

Не састави

Сем књига

Које је

Свако од њих

Бар по једну на годину

Труковао

И слао рођацима

За које је чуо

Икада

И игде

     = из рукописа књиге Грађа за легенде