Димитрије Кантакузин
(друга половина XV в)
ВЕЛИКО ПОЗОРЈЕ
Не бацајмо се узаман и узалуд,
јер један је пут смрти а не други
и на све подједнако надолази.
Ми се о овоме не бринемо
и као худо ово сматрамо
у шта ћемо ускоро упасти,
иако не желимо.
И тужно ће ми се позорје
ваистину указати горе.
Очима ћу гледати загробнике,
страдалце и до конца доспевше.
Мало тамо проникнућу и умом
и разумећу страшне тајне -
оснажене муке посред душе и тела.
Велико позорје
ваистину бива, браћо.
МОЛИТВА СА ЖАЛОШЋУ
Помисли, душо, какав чајеш конац,
помисли горчину разлучења мучна,
помисли страх и боловање тадашње,
помисли, устрепти и ужасни се.
Анђела немилостива чекам приспеће,
анђела по мојему злобну живљењу,
анђела не штедишу но мучитеља ми,
анђела огњена, немилосрдна.
Не знам је ли послан да ме узме данас,
не знам да ли то време приближи се већ,
не знам да ли и с оружјем хита,
не знам да ли то јесте ноћ смртна?
Нема тад помоћи од друга и знанца,
нема ни од браће, сродника и чеда,
нема ни од имања добити какве,
нема помагача нити избављача.
Тада ћеш очи жално оборити,
тада неће језик изненада говорити,
тада ће пламен унутра силно обузети,
тада ће силе телесне онемоћати.
Смрт тек наста љута и конац,
смрт и разлучење скупа,
смрт одавде преводница на тамо,
смрт у тамној ко ухода
ноћи.
Таман будући у таму ме одшиље ада,
тамних тако ја чести ђавола,
тамно узљубих стога анђеле,
таму тамно изабрах, таман сав бих.
Ко за мном да не усплаче, о љубљени,
ко за мном да не узрида, о други,
ко за мном да не уздахне слишећи зла ова,
ко за мном да не просузи очекујући ово.
Пређе смрти мртав ваистину ја,
пређе суда савешћу осуђиван,
пређе мука мислима у шкргуту зуба,
пређе конца мучити се знам без краја.
Тако огњена страшим се распаљења,
тако шкргут тај зуба жестосрди
чекам,
тако црвљих бојим се шкакљивих дела,
тако спољна тама у станиште мени.
Мене тартар да оплаче и бездан,
мене ада да жали тамно дно,
мене што у њему живети хоћу,
мене таме љубитеља, а не светлости.
= извор: ОД Растка до Растка : антологија српског метафизичког песништва / (приредио) Радомир Батуран. - Београд: Дерета; Toronto : NEA Publishing, 2006. ... 347 стр. Стр.: 79-81.
Нема коментара:
Постави коментар