Чланови разних удружења – новинарских, културно-уметничких,
спортских, естрадних... могу себи и по новом закону о пензијском и
инвалидском осигурању, који ступа на снагу 1. јануара 2015. године, да
уплате стаж за време хонорарног рада. Услов је да је тај рад „пратило”
чланство у неком од удружења самосталних делатности, потврђују у ПИО
фонду.
С обзиром на то да су се од најаве примене новог закона о пензијама појавиле недоумице ко заправо има право на ретроактивни откуп стажа, у ПИО објашњавају да чланови ових удружења, дакле, сви они који су обављали самосталну делатност и били пензијски и инвалидски осигурани, по Закону о ПИО имају и пријаву на осигурање за одређени период. По том основу могу по закону уплатити доприносе и регулисати пензијски стаж за тај период.
Уколико нису били пријављени, а имају валидне доказе неког од удружења да су у одређеном периоду обављали самосталну професионалну делатност, да им је та делатност била једино или главно занимање, а имају пребивалиште у Србији, могу кроз накнадни поступак да утврде својство осигураника по основу обављања самосталне професионалне делатности и на тај начин остваре право на уплату доприноса за тај период.
У ПИО подсећају да се до 30. јуна 1983. године својство осигураника остваривало по основу уговора закључених између ПИО фонда запослених и удружења новинара, естрадних радника, спортиста, односно удружењима самосталних делатности у којима су та лица имала регуларно пријављено и евидентирано чланство. Сходно тим уговорима, удружења су подносила пријаве за те осигуранике, а сваки појединац је уплаћивао пензијски стаж за себе.
Од 1. јула 1983. године промењен је пензијски систем и пријаве су подношене Фонду ПИО самосталаца.
Упитани шта с онима који нису имали пријаву осигурања, како да они докажу да су радили, у ПИО фонду одговарају да лица која нису имала правовремену пријаву на осигурање и сада подносе ретроактиван захтев за утврђивање својства осигураника, морају приложити валидне доказе о чланству тих удружења.
Пре свих, доказ о времену у ком су радили, изводе из евиденције удружења и ако је документација валидна, могуће је ретроактивно уплатити стаж осигурања по основу обављања самосталне делатности.
Уколико је реч о новинарима, који су својевремено хонорарно радили, а сада им за пензију фале године стажа, као доказ за ретроактивну уплату година морају да документују чланством у Удружењу новинара за одређени период (потврда удружења о њиховом раду издата на основу званичне и службене интерне евиденције удружења), достављају објаве у медијима (текстове или фоно и видео клипове), као и остале доказе (потврде о раду, уговори, признанице о уплати пореза и други докази), односно доказе о томе да им је делатност коју су обављали била плаћена и да им је у одређеном периоду била једина и професионална делатност.
Докази на основу изјава сведока, кажу у ПИО фонду, неће се узимати у обзир. Аматерско бављење самосталном делатношћу не значи да је лице било обавезно осигурано у том периоду, па самим тим нема законског основа да се таквим лицима утврди својство осигураника за тражени период.
Оно што већину оних који су се сетили да би им хонорарни рад добродошао у часу када су максимално пооштрени услови за пензију највише занима колико би их то коштало. У Пензијском фонду истичу да износ доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, које је потребно уплатити за одређени период, израчунава Фонд, примењујући најнижу актуелну основицу осигурања за самосталне делатности.
Добра страна целе приче је што у овим ситуацијама нема застаревања права на откуп стажа ни после 10 година. Дакле, може се увек поднети захтев за утврђивање својства осигураника по основу обављања самосталне делатности у неком ранијем периоду. Наравно уз ваљане и несумњиве доказе који ће недвосмислено потврдити да су ову делатност обављали као самосталну професионалну делатност и да им је обављање те делатности било једино или главно занимање.
Када се потврди да је хонорарни рад заиста постојао, стаж се уплаћује пореској управи.
Истовремено, упозоравају у Пензијском фонду, године стажа које недостају за старосну пензију не могу се уплатити ретроактивно за период за који није постојала пријава на осигурање (односно за време у коме особа није била запослена). Тако је било и по прописима из старог закона о ПИО. Могу се једино, ако је то услов за пензију, у поступку пензионисања, уплатити доприноси за стаж за који послодавац није платио.
Доприноси за ПИО могу самостално да се уплаћују по члану 15 Закона о ПИО, али највише до 30 дана уназад. Уплате су месечне на једну од 13 понуђених основица. Основице се усклађују свака три месеца, а ове које се тренутно примењују важе до 31. октобра. Најнижа основица износи 35 одсто просечне републичке зараде из претходног тромесечја, а највиша пет просечних плата. То значи да се месечни издатак за допринос за пензијско и инвалидско осигурање у овом кварталу креће од 5.646,16 до 80.659,80 динара.
С обзиром на то да су се од најаве примене новог закона о пензијама појавиле недоумице ко заправо има право на ретроактивни откуп стажа, у ПИО објашњавају да чланови ових удружења, дакле, сви они који су обављали самосталну делатност и били пензијски и инвалидски осигурани, по Закону о ПИО имају и пријаву на осигурање за одређени период. По том основу могу по закону уплатити доприносе и регулисати пензијски стаж за тај период.
Уколико нису били пријављени, а имају валидне доказе неког од удружења да су у одређеном периоду обављали самосталну професионалну делатност, да им је та делатност била једино или главно занимање, а имају пребивалиште у Србији, могу кроз накнадни поступак да утврде својство осигураника по основу обављања самосталне професионалне делатности и на тај начин остваре право на уплату доприноса за тај период.
У ПИО подсећају да се до 30. јуна 1983. године својство осигураника остваривало по основу уговора закључених између ПИО фонда запослених и удружења новинара, естрадних радника, спортиста, односно удружењима самосталних делатности у којима су та лица имала регуларно пријављено и евидентирано чланство. Сходно тим уговорима, удружења су подносила пријаве за те осигуранике, а сваки појединац је уплаћивао пензијски стаж за себе.
Од 1. јула 1983. године промењен је пензијски систем и пријаве су подношене Фонду ПИО самосталаца.
Упитани шта с онима који нису имали пријаву осигурања, како да они докажу да су радили, у ПИО фонду одговарају да лица која нису имала правовремену пријаву на осигурање и сада подносе ретроактиван захтев за утврђивање својства осигураника, морају приложити валидне доказе о чланству тих удружења.
Пре свих, доказ о времену у ком су радили, изводе из евиденције удружења и ако је документација валидна, могуће је ретроактивно уплатити стаж осигурања по основу обављања самосталне делатности.
Уколико је реч о новинарима, који су својевремено хонорарно радили, а сада им за пензију фале године стажа, као доказ за ретроактивну уплату година морају да документују чланством у Удружењу новинара за одређени период (потврда удружења о њиховом раду издата на основу званичне и службене интерне евиденције удружења), достављају објаве у медијима (текстове или фоно и видео клипове), као и остале доказе (потврде о раду, уговори, признанице о уплати пореза и други докази), односно доказе о томе да им је делатност коју су обављали била плаћена и да им је у одређеном периоду била једина и професионална делатност.
Докази на основу изјава сведока, кажу у ПИО фонду, неће се узимати у обзир. Аматерско бављење самосталном делатношћу не значи да је лице било обавезно осигурано у том периоду, па самим тим нема законског основа да се таквим лицима утврди својство осигураника за тражени период.
Оно што већину оних који су се сетили да би им хонорарни рад добродошао у часу када су максимално пооштрени услови за пензију највише занима колико би их то коштало. У Пензијском фонду истичу да износ доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, које је потребно уплатити за одређени период, израчунава Фонд, примењујући најнижу актуелну основицу осигурања за самосталне делатности.
Добра страна целе приче је што у овим ситуацијама нема застаревања права на откуп стажа ни после 10 година. Дакле, може се увек поднети захтев за утврђивање својства осигураника по основу обављања самосталне делатности у неком ранијем периоду. Наравно уз ваљане и несумњиве доказе који ће недвосмислено потврдити да су ову делатност обављали као самосталну професионалну делатност и да им је обављање те делатности било једино или главно занимање.
Када се потврди да је хонорарни рад заиста постојао, стаж се уплаћује пореској управи.
Истовремено, упозоравају у Пензијском фонду, године стажа које недостају за старосну пензију не могу се уплатити ретроактивно за период за који није постојала пријава на осигурање (односно за време у коме особа није била запослена). Тако је било и по прописима из старог закона о ПИО. Могу се једино, ако је то услов за пензију, у поступку пензионисања, уплатити доприноси за стаж за који послодавац није платио.
Доприноси за ПИО могу самостално да се уплаћују по члану 15 Закона о ПИО, али највише до 30 дана уназад. Уплате су месечне на једну од 13 понуђених основица. Основице се усклађују свака три месеца, а ове које се тренутно примењују важе до 31. октобра. Најнижа основица износи 35 одсто просечне републичке зараде из претходног тромесечја, а највиша пет просечних плата. То значи да се месечни издатак за допринос за пензијско и инвалидско осигурање у овом кварталу креће од 5.646,16 до 80.659,80 динара.
= извор: Ј. Петровић-Стојановић, објављено: 12.09.2014.Политика
Нема коментара:
Постави коментар