УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

среда, 05. август 2009.

СИРОМАШТВО И КЊИГА / Мирослав Тодоровић



Сразмерно паду стандарда, сиромаштву, о/пада и интересовање за књигу, културу. Човек суочен са сиромаштвом, у борби за опстанак, нема потребу за књигом. Ни уморан човек не хаје за књигом. Не што то не жели, већ што му је потребан одмор, да одмори тело, а души његовој је потребна духовна храна. То и сам добро знам јер сам и сам после тегобних послова тонуо у тежачки, здрав, сан. Не значи да је гладан и уморан човек без душе, али без душе су, јамачно, они који су га у ту ситуацију довели. Таквом човеку данашња власт нуди ТВ. Нуди Пинк, нуди Хлеба и игара, нуди Игра коло дупе голо...Телевизија је инструмент у рукама власти, треба да опчињава, да скреће пажњу; медијима су добре само лоше вести. Што трагичнији догађај то већа помпа. Већи тираж. Стигла је и нова пошаст у виду СМС игара, гласања, порука, греб-греба. Модерна верзија „Ко набије тај добије“.

Тек сит човек имаће потребу за књигом.
Пословица каже да је дом без књиге као тело без душе. А Човек? Човек је наше највеће богатство. Где је то богатство данас? У каквој ларми ишчезе и старија посестрима: Човек, како то гордо звучи? А, тек...
Да ли се нешто променило у земљи Србији?
...Шекспир или кобасице? - пита Киш 1960. и закључује (Каква дилема по мери Хамлетовог „Бити или не бити“) „још увек је пар кобасица кориснији од Шекспира“.А ми, у коју изреку да склонимо муку и бруку овог дугогодишњег трена?
Сетимо се негда акција: Селу у походе! Једна књига по глави становника.

Сетимо се аквизитера. Куповина књига на метар. Хумора на ту тему. Хумора, oсобене, српске боје.
Негда је сељак полутан радио на њиви/ци и у фабрици. Саградио кућицу, стекао стан и женицу, ишколовао дечицу. Чекао срећну будућност, комунизам, када ће печене шеве летети.

Нема више сељака полутана, покој им души, негда деца, сада грађани без посла и без одступнице. Села.

А села опустела, у коров зарасла, туго, нигде живе душе. Пише књижевник Лукић: „Сад Србија личи на предкарађорђевићевску Србију по надирућим шумама“. Негда оранице, сада шуме по којима је овај потписник минулог лета скупљао печурке. Опстаће само радини и упорни - чујем Лукића.
Коме је више до књиге? „Потребно је постићи да знање читања и писања послужи подизању културе, да сељак дође до могућности читања и писања употреби за побољшање своје привреде и своје државе“ (Лењин)
Чуј, почуј: Сељак. Привреде.
Па, зашто књига? „Књиге, књиге, браћо, а не звона и прапорци“, вапио је Доситеј, први попечитељ културе код нас.

Ха, књиге!
У граду Нишу,где пишем овај текст, нема више Издавачких кућа, нема, богме, ни књижара.

Нико више не помиње „Просвету“, „Градину“?

Да ли су биле потребне? Још су живи Уредници, гласовити писци овог дела Србије, за дивно чудо не оглашавају се. Зашто?

Да ли су нам потребни писци? Песници?

„Поезија је она фина честица у нама која шири, разређује, прочишћава, уздиже читаво наше биће, без ње „људски живот би био бедан као живот дивље звери“. Та фина честица је душа. Човек без поезије је човек без душе. Мање поезије више свирепих дешавања, мржње, злочина, зла, тешкоћа...

О томе да књига оплемењује написано је на стотине књига.

Читају ли они који се питају, наши политичари. Да ли читају, када су последњи пут узели књигу у руке?

Знају ли да се из сиромаштва може извући, али из духовног потонућа никако.
„Шездесет и кусур година култура је споредна игра власти у којој су националне институције гажене и презиране“, казује Жарко Команин (Књ.новине, јул-авг. 2009).
Ко не воли књигу, не воли Србију, написа Наташа Марковић, у Политици 25. јула.
Не само Србију, не воли никога.Зато вратимо се књизи.
Али: Хлеба, хлеба...чује се испред затворених фабрика.
Шта још данас да каже (и коме) Песник, потомак Дон Кихотов? ...



Мирослав ТОДОРОВИЋ

Нема коментара:

Плусвамперфект - подстицај

ОВА КЊИГА ЈЕ РЕЗУЛТАТ АКЦИЈЕ РЕДАКЦИЈЕ ДРУГОГ ПРОГРАМА РАДИО БЕОГРАДА И ТРАДИЦИОНАЛНОГ КОНКУРСА ЛИСТА САВЕЗА ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ „МЛАДОСТ". И РАДИО БЕОГРАД И ЛИСТ „МЛАДОСТ" ОДВАЈАЛИ СУ РЕДОВНО, ИЗМЕЂУ ДВА 25. МАЈА, У СВОЈИМ ЕМИСИЈАМА И НА СВОЈИМ СТРАНИЦАМА ЈЕДАН ДЕО ВРЕМЕНА И ПРОСТОРА ЗА ПОЕТСКО СТВАРАЛАШТВО МЛАДИХ. ПРЕД ВАМА ЈЕ ЗБИРКА КОЈА НИ У КОМ СЛУЧАЈУ НЕ ПРЕДСТАВЉА АНТОЛОГИЈУ НАЈМЛАЂЕ ПЕСНИЧКЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ, ВЕЋ САМО КЊИГА КОЈА ЖЕЛИ ДА ПОДСТАКНЕ НЕГОВАЊЕ ЛЕПЕ РЕЧИ КОД МЛАДИХ И САДРЖИ ОСТВАРЕЊА ОНИХ МЛАДИХ ПЕСНИКА КОЈИ СУ У ЈЕДНОМ ТРЕНУТКУ ПОСЛАЛИ, КАКО ТО У НАСЛОВУ ПИШЕ, „НАЈЛЕПШЕ СТИХОВЕ".... (....)

У ЕМИСИЈИ „ДЕЖУРНИ СТУДИО" ДРУГОГ ПРОГРАМА РАДИО БЕОГРАДА ПОСТОЈИ СТАЛНА РУБРИКА „НАЈЛЕПШИ СТИХОВИ". ИЗ НЕДЕЉЕ У НЕДЕЉУ РЕДАКЦИЈИ МЛАДИ ПЕСНИЦИ ШАЉУ НА ХИЉАДЕ СВОЈИХ СТИХОВА. ПЕТАР ПАЈИЋ, ПОРЕД КОМЕНТАРА ТЕ ПОЕЗИЈЕ, У СВАКОЈ ЕМИСИЈИ БИРА ПО ЈЕДНУ, НАЈУСПЕЛИЈУ ПЕСМУ. ОВДЕ ЋЕТЕ НАЋИ ПЕСМЕ ИЗАБРАНЕ ОД НЕКОЛИКО ХИЉАДА АУТОРА, КОЈИ СУ СЕ ЈАВИЛИ ОД ЈУНА ПРОШЛЕ ДО МАЈА ОВЕ ГОДИНЕ. ЗБИРКА ЈЕ ИЛУСТРОВАНА ВИЊЕТАМА И ЦРТЕЖИМА МЛАДИХ СЛИКАРА, ИЗАБРАНИМ, ТАКОЂЕ, У ЕМИСИЈИ „ДЕЖУРНИ СТУДИО". ИЗБОР ЈЕ ИЗВРШИО ПРЕДРАГ НЕШКОВИЋ.
Кад прелистате и упознате оно што је штампано између корица књиге, која је, не случајно, узета као знак препознавања ове локације, видећете, међу ауторима, и не мали број оних, за које нико жив није знао пре 44 године, а данас представљају занимљиве песничке појаве, међу којима има и не мали број оних са природним стваралачким развојем. Тако се почињало. Некада. Пре скоро пола века. Такмичењем. Вреди на то подсетити, и више: обновити и усталити као праксу, примерену данашњем времену и технолошком развоју. Због чега? Због оних који долазе. Због оних који ће увек долазити...

Популарни постови