ЛАМЕНТ НАД СРБИЈОМ, трећа песма / Стојанка Раденовић-Петковић

Тзв. Велика магаза, ревизија књижног фонда сеоске библиотеке Браће Лукић. 28. јул 2013. Снимак Иван Лукић

ПУТЕВИ СТАЗЕ И ВРЕМЕНА

Уђите али ништа не тражите и                                     

Ништа не питајте опомињу нас и

Понављају нам како тај њихов пут

Који нам нуде да уђемо у Србију

Нема алтернативне стазе и стазице

Траже да се држимо тог пута

И да тако уђемо у Србију на путу

А ми имамо само ону вековну

И имамо разне путеве и путељке

И свака стаза за нас је боља од туђе

Свака богаза је спремна за наш корак   

Јер смо увек имали стазе под ногама

Кад смо пошли из тајге пратило нас

Оловно небо северних крајева

Штитило нас од сунца јужног

Кад смо пошли из далеке прашуме

За нама кренула јата шарених птица

Да нас развеселе на безбојном северу

Док смо ходали са једне на другу

Страну великог дивљег света

Огртали смо своје кабанице и кожухе

Да нас чувају од смртних стрела

Од сваих страшних ветрометина

Јер циљ је био важан а не пут

На путевањима носили смо завежљаје

А оно што у завежљај није стало

Отпевано је испричано је написано је

У књизи безименој без каталошког броја

Без корица а непроцењиве за читаче бића

Без издавача књижара и преводиоца

Да нам условљава ход глас говор

Носили у недрима ту књигу

Грејала нам је срце у грудима

Књигу те земље родне коју сада зову

Мала источно-балканска земља

Увек смо носили и увек носимо

Докле год били на путу без путева

 

И кад смо негде далеко од Србије

И кад чамци наших лутања стигну

У неке туђе дивље реке и мртва језера

И кад нам се у пећине под језиком

Настане туће речи и туђе мисли

Ми озидамо око себе зид памћења

Па тако ми бранимо своје слободе

И преправљамо све нове ствари

Што нам их утрапе вешти трговци

Сада сасвим личе на наше рите

А тућу беду улешавамо нашом бедом

И показујемо како се светкује

Како се осветљава тама душе

Кад је напољу дуга страшна зима

И кад мисли постају дуге леденице

Трајаће све до следећег пролећа

Кад будемо опет пошли на пут у Србију..

ПОВОДИ

У мом модерном перформансу

''Стари и нови рукописи''

Видим да су се међу мојим песмама

Нашле и многе љубави

Свадбе и рођења и крштења

Добијам од публике разне поруке

МСН и личне и безличне

Листај и читај даље кажу ми

Ја листам све даље и даље

Говорим моје и туђе песме наизуст

Љуте се они што учествују ако застанем

Читај нам све што је записано вичу

Па ја читам и путеве којим ходамо

И муке Танталове наше и спасења

А глас подрхтава од наде и разочарења

На крају рукописа сасвим заћутим

не читам више ни песме ни приче

Смрти се умешале па одајем пошту 

И знаним и незнаним и туђим и својим

И народу мом што тихо изумире

Одајем пошту све док се не разиђемо.

     ________ НАПОМЕНА УРЕДНИКА: Ево, почеле су да пристижу песме на књижевни конкурс "Заветина" (Најлепши стихови). Стојанка Раденовић-Петковић послала нам је обимнији рукопис књиге "Ламент над Србијом", из које доносимо  две песме.... Стојанка Раденовић-Петковић рођена је у Нишу где је завршила гимназију; студије енглеског језика и књижевности и магистратуру завршила је у Београду. Бавила се питањима миграције а, посебно, очувања и неговања матерњег језика и културе наше деце у иностранству.

            Од 1994.г. живи и ради у Торонту. До сада је објавила седам збирки песама  од којих је ”Ратна географија” проглашена за најбољу књигу у дијаспори написану на српском језику а књига ”Виртуелна стварност” добитник је награде Академије ”Иво Андрић”. Збирке ”Језик у језику” и ”Виртуална стварност” су писане на српском и енглеском језику. Објавила је и књигу ”Приче из даљине”. Секретар је Српско-канадског удружења писаца ”Десанка Максимовић”.

У оквиру Удружења ”Десанка Максимовић” активно учествује у акцијама за очување српског језика и писма у Канади и Србији.... 

Најлепши стихови - Победници из маја 1969. године

Сада су на реду неки други аутори, који долазе, из најнеочекиванијих праваца

Лето у Звижду, с-и Србија, поглед на североисток, Црни врх. Снимак Иван Лукић (1986- )

_____________________________

       Овде се публикују  прилози по 3 одабрана аутора, победника на заједничком популарном књижевном конкурсу Радио Београда и листа "Младост", штампана у истоименој књизи маја 1969. године. Публикујемо ове прилоге као подсећање, у ишчекивању победника на сталном књижевном конкурсу "Заветина" за најлепше стихове прве недеље августа 2013. године

ИСПОВЕСТ СТОЋЕ ЦИГАНИНА

Васо бре

свирај нешто сетно

нешто као

Стоћи украли Живану из кревета

он јој забо нож у срце

у затвор мора

у черги плачу деца

Васо бре

мајку ти циганску

свирај о тој мојој жени

која сада мртва лежи

Нешто тужно хоћу

а за паре не питај

и на колена да клечиш

бре Васо

твоју ти Ружу

Оћу да људи изаћу из кућа

да ме виде како се веселим

оћу бре Васо

да ме виде људи како плачем

како на путу плачем због моје Живане

Дери се

бре Васо

шта ћутиш

Еу те с тим ћеманетом по челу

мајку ти циганску.

Ајде

за паре не питај

у Благиној кафани

ће ми свираш на уво

а ја ћу се удавим у

бакрачу ракије

бре Васо

због те моје Живане

што мртва пред чергом лежи.

                                            Мирко ЛУКИЋ Кучево

ПОДНЕ НА ЈЕДНОМ СПРУДУ

испод Буриног врбака дубок и хладан вир у страху подједнако га обилазе и људи и пацови грана врбова по води лупа, шири страву једно надувено прасе једна смрдљива мрша обрће се у круг. Круг тражи свој мир са врха јове полудела сврака диже буку два вивка у плићаку се черупају и туку бела трака зрака на дну овог мрака изгубљено сунце своје у дубинама јури. уврх врбака пена, на камењару жена — до пола гола од пола сасвим свучена жена зелена још лане удављена на брзацима, дан бестидна бедра пере тополице бестиднице мучене страшћу трепере ено шашавог песника а над виром му лице свира у фрули валцер сакат у обе руке окачен о мокру жилу мртво у воду гледа и песме своје тражи у промукломе виру

Ратомир В. ПАНТИЋ село Зеленик, Раброво

СЕНКА СУСТИЖЕ СЕНКУ

Киша лије испред застакљених зеница

у жедна недра земље.

Нокти орошени бисерима очију

другују са сенкама по зидовима.

Врисак згрчених прстију

хтео би бол да заледи.

Светлост је непостојана

под овом таваницом.

Звезде гасну под пазухом.

Сенка сустиже сенку.

На бедрима шума гори.

Метеором плове олује,

до вира ватромета.

Испод ножног палца свиће Сунце.

... Ушће прети на видику.

Непожељна је пустош,

коју оставља за собом незауздан извор.

Оседео сан вреба из заседе.

                                     Радмила ЛАЗИЋ Београд

______________

Предео Испод Старог гробља и цркве мишљеновачке, снимак И. Лукић (19. јул 2013)

                                            Радивој Шајтинац

ПРОЛОГ ЗА ЗАВИЧАЈ 

брату Станку

о одлажењу само толико боли ме глава

и ништа више ни да сањам ни да гледам

ветар ми се на главу попео да преспава

забога,   ја због нечег треба да се предам

осећам,  ћаволски ми је лако кад те нема

мислим, ту си, али ко сад мари

да ли се у теби секира или сеоба спрема

да ли се отварају школе или затварају атари

а   педесет  оваца   чува  чобана  док   спава

педесет   проветрених   грла   на   испаши   и   тузи

твоја   слика   и   свака   моја   друга   глава

која   неславно  завршава  на  птичјој   прузи

превише протеста има у овој  грави

мрав се попео на пањ да ми нешто каже

уа оратори, под сунцем погнути, у гласу прави

завичај је са мном успео мог оца да превари

подижем све освајачко биље и цвеће

подижем све што је доле а није горе

мој сан устукнуо од моје стварне среће

од успомена захтева да ме изборе

осећам, ђаволски ми је лако кад те нема

мислим, ту си, али ко сад мари

да ли се у теби секира или сеоба спрема

да ли се отварају школе или затварају атари

ДАНОНОЋНО

Даноноћно на тик-так под кожом
Срце тихо и тромо одбија
Даноноћно под земљином кором
Ја ћу трајат као историја

С деловима што заборављени

У том ружном мраку очекују

Док под земљом тромо даноноћно

Ритмови се тик-так опет чују

Даноноћно ко у старој причи

Биће опет тик-так ритам била

И шумвће под кором дрвећа

Мој магијски тик-так ритам била

И ко лакше да ми од тог дође

Када будем пешчана гомила

Навалиће кроз жиле дрвећа

Мој магијски тик-так ритам била

Драгомир БРАЈКОВИЋ

СЕОБЕ

По простору по годишњем добу

Срце моје говори нас вежу

Божјаци смо худи и лоши сејачи

Клица је времена клица што нас влачи

Наша темена лета наше темене доби

Срце моје ноћас у сеоби

Нема места које робљу пева

Ближи цвегу цвет је тај у ноћи

Путовању крај у путу стиже

Место света не постаје ближе

У дну крика у дну старе коби

Срце моје ноћас у сеоби

Старе земље и чувари неба

Свеци бели поју на распећу

С мртвом војском и гробови крећу

ан за даном иза хумки цвили

Дан за даном пева пустој соби

Срце моје ноћас у сеоби

Неће стићи нико иза стопа

Полазник се укопао светито и кужно

Исток запад северно и јужно

Миле трубе гомиле и речи

Стара места молитва нам гроби

Срце моје ноћас у сеоби

                              Драгиша ДРАШКОВИЋ

ПРЕД   ОВИМ   ПОЉЕМ   ХМЕЉА (циклус песама)

То је кућа коју јв отац саградио

Од неизбрушеног камена

Моја браћа су из бунара вадила труле звезде

Све су нам се краве тад ујаловиле

Најмлађем унуку су као јабуке натекле жлезде

Страшне реке су у наше потоке упловиле

Дрвеће у стрељачком строју

Напредовало је тада на хоризонту

Отац је примио печат и писмо

Да су стричеви изгинули на сремском фронту

Небо се разлистало пре стрпљења

Камен на камен годину на годину

мрт са мога лица испрала је киша јесења

Од очеве куће само су темељи остали сину

То је кућа коју је отац саградио

Маховина по ћерамиди

И камен велики као срце

На Кључу се једино наша кућа види

То је кућа коју је отац саградио

Од неизбрушеног камена са Грнчара 

                                      Звонимир КОСТИЋ

Исто то али мало другачије: Испод старог гробља и цркве мишљеновачке (снимак И. Л. - 19. 07.2013)

ТРАГ / Ђорђе Николић

Америчко дрво; двориште звишких Лукића. Мишљеновац, 2011. Лето. Снимак Иван Ш.

Траг нам се замео, Господе,

У тами грешног ништила,

Бешчасни собом нас воде,

Вера нас Твоја пустила:

Нити нас има у Теби,

Нити смо Тебе достојни,

Нит ће дух да се онеби,

Нит смо у вери постојни.

Вара нас вечна варка,

Здела се наша празни,

Односи црна барка –

Над водом лебди сама.

Постасмо ини, разни –

То ад се рађа у нама.

О празнику Свете мученице Гликерије,

26. 5- 2ОО1.

    ___________ Извор: из нове књиге Ђ. Николића, ВИ НИСТЕ ОД ОВОГА СВЕТА. - Београд: СКЗ, 2012, стр. 39

Жар живота / избор из књиге песама Р. Соколовића

ЖАР

Жар,

Запис Божји –

у крви,

У Иван - Кули.

Границо небеске племенитости.

У најдубљем слоју бића,

кад ништавило прераста у радост,

а суза у осмех, тамо си.

Ти.

Само ти,

Путеводителице.

ЗАПИС

Иван - Кула,

Царичин Град!

Походи животворно,

спознај Душу сопствену.

Еx nihilo,

ни из чега

творим Ти -

ЗАПИС!

Без циља овоземаљског

Страшћу неопозивом,

огњем Вечним

кунем се-

У Рај,

у Твој загрљај!

СВАТОВИ

Петрова Гора,

Радан,

Соколовица

Мајдан,

Пасјача,

Кукавица -

Моје планине постадоше коњи

узјахале судбину

и сувомразицу

срце ми застуденило

поноћни сватови одмичу

преко Гајтанских врата

не стижем поворку

ни с ватром у длановима,

нити кораком огњевитим...

БОЖЈА ШКОЉКА

У срцу чувам лествице Теби

за пут

у Царство Божје

чувам небо у себи,

поглед да озарим Твој

Несаница траје

Разбој носим,

ткајем дугу

између земље

и неба

Ступаш њоме

прстићима маленим

трепериш Божја Шкољко,

тајно јерусалимска...

Корице Соколовићеве књиге, 2008, Београд

 ________________________________

     

Није могао бољи наслов изабрати Ранко Соколовић за своју нову књигу стихова - Жар.

Жар љубави, према љуби или љубовци, земљи завичајној или земљи Србији, мајци земаљској али и Мајци Небеској.

Жар љубави према језику - према речи извор-ној, топлој и треперавој, речи уистину изгрнутој из пепела као, срећом, неугасла жеравица.

Жар љубави према милозвуку - речи се овде не допушта друго до умиљенија.

Жар љубави према чојству и витештву, жар воина из неких честитих времена, воина тврде оданости и нежног срца.

Бираним језиком, бежећи од многословија, силну своју, океанску осећајност, Соколовић успева да суспрегне до праисточног, до поточнога корита. Кратак, узак стих, најчешће краћа песма, не преливају се низ необуздане рукавце - напрот-ив, реч је ту зауздана, укопана и утегнута, реч је ту плаћена скупо. И управо због тога она стиче сву слободу да облива а не преплави, да изнесе из ду бина пра-бића обиље миља и древне, неоскврњене чувствености. И управо стога се, могућно је, овај исповедни тон не боји дугог тока, не може и не жели   да   буде   прекидан.   Као   да,   засигурно пробијајући корито, избегавајући мртваје, уједно жели да отисне још једну, основну и неприкосновену слику - жар самога тока.

Злата Коцић

_____________________ Белешка о аутору

 

РАНКО СОКОЛОВИЋ (17. август 1960, село Ивање, Србија), Основну школу завршио је у родном месту као и у селу Оране у својству ђака пешака , а Другу гимназију у Бео-граду. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, на којем је 24. децембра 1998. године положио и усмени магистарски испит на кривичноправном смеру.

Објавио је следеће књиге:

Калина (ПИН - електроник, Београд, 1997), триптих:

3. Огањ и земља, Небесница, Недоглед (ПИН - елек-троник, Београд, 1999),

4. Агна и Макарије (Службени гласник, Београд, 2000),

5. Служба светим атницима (Интерпресс, Београд, 2001), као и књигу анегдота, писаних на јужњачком завичајном наречју.

Р. Соколовић, прошле године

6. „Кво работиш" (заједно са једном од својих сестара - Ратомирком Соколовић, Службени гласник, Бео-

град, 2001). Уочи Видовдана 2002. године објавио је књигу апо-

крифних молитви.

7. Војници живота, својеврсно истраживање о Топличком устанку 1917. године у издању Интерпрес, Београд.

Током 2002. године објавио је практикум Обрасци за практичну примену Законика о кривичном поступку у издању „Пословни Биро" Д.О.О., Београд, који садржи 65 образаца за практичну примену ЗКП. Обрасци су у примени у МУП-у Републике Србије и Безбедносно-информативној агенцији (БИА), као и стручној јавности.

Објавио је, заједно с колегом Мирославом Стеванови-ћем, крајем 2005. године Коментар Закона о полицији, у из-дању предузећа „Пословни биро", Д.О.О., Београд.

Крајем Октобра 2006. године Завод за уџбенике и нас-тавна средства - Београд, објавио је четврто, измењено и допуњено, издање књиге „Полиција и кривични поступак -супротстављање организованом криминалу" на 763 стране, а чији је рецезент Војислав Недић, Председник адвокатске коморе Београд.

Претходна три издања књиге „Полиција и кривични поступак - супротстављање организованом криминалу", током 2002., 2003. и 2005. године објавио је „Службени глас-ник" Републике Србије из Београда.Средином 2007. године објавио је Коментар Законика о кривичном поступку (у издању „Службеног гласника" Републике Србије, односно Приручник за практичну примену Законика о кривичном поступку који је објавио По-словни биро д. о. о. из Београда. Ових дана приводи крају нову књигу посвећену мајци Драгици и оцу Владимиру из Ивања, који преминуше 20. јануара 2006. године, односно 21. јула 2007. године. Реч је о рукопису захвалници под називом „Златна капија", писанију о језику и догодовштинама житеља Подгоре, чије је Средиште ауторово родно Ивање.

Враћањем исконској природи, корену предака, раду и реду, угасићемо псовке свега па и Господа Бога, а Пуста Река повратиће благословено, средњовековно име - ПОДГОРА!