УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

среда, 26. фебруар 2014.

ВАЉА НАМ ОПЕТ УСТАЈАТИ / Милан Косовић





Ваља нам опет устајати
Јави се роде Ђорђије
Звоноливац са Опленца зове те

Дођи нам брате рођени
Ћерамидом облаке заодени
Скелеџија рају превози
Јави се роде Ђорђије
Ваља нам опет устајати

На иглу се абаџија убоде
Облачи војску и убоге
Јави се роде рођени
Јави се преко механџије
Замандалише нам све капије

Надничарима руке занемоћале
Бозаџије нам воду поскупеле
Невоље вазда навалиле
Ваља нам опет устајати

Доведи нам
Васу, Јанка и Јована
Јакова, Матеју, Стојана
Поведи Станоја, Симу и Стевана
Јави се роде рођени
Ваља нам опет устајати


Београд, 2007.

четвртак, 06. фебруар 2014.

Svetiteljka čuva čudotvorni izvor na Kalemegdanu

 USAHNUO PA UDAHNUO

IZVOR vode ispod Kapele
Svete Petke samo jednom je tokom istorije usahnuo. Kako nam je potvrdio
otac Duško Jovičić, sveštenik koji brižno vodi računa o ove dve
bogomolje, na samom početku Prvog svetskog rata izvor je naprasno
presušio, što je umnogome protumačeno kao veoma loš znak.

Istina,
tako je i bilo, i usledila je srpska golgota i zlopaćenje po albanskim
gudurama, da bi poslednjih ratnih meseci voda ponovo potekla. To je bilo
o danu Svetog apostola Onisima, 28. februara 1918. godine. Tada se i u
narod vratila već pomalo usahla nada da će sloboda opet stići u Beograd,
a da će ga okupatori napustiti.

Tako je i bilo.

U BEOGRADU postoji malo mesta koja žiteljima glavnog grada ulivaju
tako jako poštovanje kao što je to kapela Svete Petke na Kalemegdanu.
Uz zidine Beogradske tvrđave svila se uz Crkvu Ružicu, iznad izvora
čudotvorne vode koji je mnogima doneo isceljenje.



Nije to od juče.
Vekovima unazad putopisci koji su prolazili kroz naš grad beležili su
poseban odnos ovdašnjih žitelja prema tom izvoru. Često obesne Osmanlije
nisu davale Srbima da mu prilaze zbog blizine samog vojnog utvrđenja, a
kada su Austrijanci zaposeli grad početkom 18. veka ukinuli su tu
zabranu, ali su ubrzo ostali zatečeni silnom navalom ondašnjeg naroda
kao i poštovanjem koje je imalo prema beogradskoj svetoj vodi.

Izvor
je posvećen Svetoj Petki, zaštitnici grada koja je dugo počivala u
Hramu Uspenija Presvete Bogorodice, koji je Sulejman pretvorio u
džamiju, da bi je kasnije Austrijanci potpuno srušili. Mošti svetiteljke
su poneli sa sobom Srbi koji su bili prognani u Istanbul, da bi posle
vekova lutanja, od Varne stigle do rumunskog grada Jaši, u kojem se i danas nalaze.

Današnji
izgled kapele načinjen je prema projektu jednog od najvećih srpskih
arhitekata Momira Korunovića, 1937. godine. Kako nam je objasnila
Đurđija Borovnjak, istraživač i autor publikacije „Verski objekti u
Beogradu“, povodom izložbe priređene u Istorijskom arhivu grada, na
mestu današnje kapele postojala je stara bogomolja iz vremena posle
1867. godine i odlaska Turaka iz Beograda.

-
Korunović se opredelio za princip poštovanja stanja koje je zatekao, i u
projektovanju nije želeo da remeti zatečeni ambijent i prostornu celinu
- objasnila je Đurđija Borovnjak vizije starog arhitekte. - Međutim, na
samom početku radova, odnosno prilikom kopanja temelja, pojavili su se
prvi problemi.

Graditelji crkve su posle
nekoliko udara ašovom naleteli na skelete. To su bili ostaci branilaca
Beograda iz 1914. i 1915. godine. Očigledno je da su ostali zatrpani u
jednom od mnogobrojnih rovova koji su opasavali Kalemegdan i obale Save i
Dunava, odakle su branili grad od nadmoćnijih i brojnijih Austrougara i
Nemaca. Danas su
kosti heroja prebačene u spomen-kosturnicu ispod Jakšićeve kule, tek
nekoliko desetina metara od mesta gde su ih kuršumi sustigli i odvojili
od ovozemaljskog bitisanja.

DRAGOCEN SNIMAK

JEDNA
od najdragocenijih fotografija koju je uspela da pronađe Đurđija
Borovnjak jeste snimak koji se čuva u Istorijskom arhivu Beograda.

Na
snimku su patrijarh srpski Varnava i Milosav Stojadinović,
potpredsednik Opštine grada Beograda, ispred stare Kapele Svete Petke,
snimljeni 1931. godine. Donedavno je bilo uvreženo mišljenje da više
nema snimaka crkve koja je prethodila današnjoj, ali marljivo
istraživanje naše sagovornice ipak je dalo sjajan rezultat, a nama
zadovoljstvo da stvorimo predstavu o tom vremenu.

 



Svetiteljka čuva čudotvorni izvor na Kalemegdanu | Beograd | Novosti.rs

Плусвамперфект - подстицај

ОВА КЊИГА ЈЕ РЕЗУЛТАТ АКЦИЈЕ РЕДАКЦИЈЕ ДРУГОГ ПРОГРАМА РАДИО БЕОГРАДА И ТРАДИЦИОНАЛНОГ КОНКУРСА ЛИСТА САВЕЗА ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ „МЛАДОСТ". И РАДИО БЕОГРАД И ЛИСТ „МЛАДОСТ" ОДВАЈАЛИ СУ РЕДОВНО, ИЗМЕЂУ ДВА 25. МАЈА, У СВОЈИМ ЕМИСИЈАМА И НА СВОЈИМ СТРАНИЦАМА ЈЕДАН ДЕО ВРЕМЕНА И ПРОСТОРА ЗА ПОЕТСКО СТВАРАЛАШТВО МЛАДИХ. ПРЕД ВАМА ЈЕ ЗБИРКА КОЈА НИ У КОМ СЛУЧАЈУ НЕ ПРЕДСТАВЉА АНТОЛОГИЈУ НАЈМЛАЂЕ ПЕСНИЧКЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ, ВЕЋ САМО КЊИГА КОЈА ЖЕЛИ ДА ПОДСТАКНЕ НЕГОВАЊЕ ЛЕПЕ РЕЧИ КОД МЛАДИХ И САДРЖИ ОСТВАРЕЊА ОНИХ МЛАДИХ ПЕСНИКА КОЈИ СУ У ЈЕДНОМ ТРЕНУТКУ ПОСЛАЛИ, КАКО ТО У НАСЛОВУ ПИШЕ, „НАЈЛЕПШЕ СТИХОВЕ".... (....)

У ЕМИСИЈИ „ДЕЖУРНИ СТУДИО" ДРУГОГ ПРОГРАМА РАДИО БЕОГРАДА ПОСТОЈИ СТАЛНА РУБРИКА „НАЈЛЕПШИ СТИХОВИ". ИЗ НЕДЕЉЕ У НЕДЕЉУ РЕДАКЦИЈИ МЛАДИ ПЕСНИЦИ ШАЉУ НА ХИЉАДЕ СВОЈИХ СТИХОВА. ПЕТАР ПАЈИЋ, ПОРЕД КОМЕНТАРА ТЕ ПОЕЗИЈЕ, У СВАКОЈ ЕМИСИЈИ БИРА ПО ЈЕДНУ, НАЈУСПЕЛИЈУ ПЕСМУ. ОВДЕ ЋЕТЕ НАЋИ ПЕСМЕ ИЗАБРАНЕ ОД НЕКОЛИКО ХИЉАДА АУТОРА, КОЈИ СУ СЕ ЈАВИЛИ ОД ЈУНА ПРОШЛЕ ДО МАЈА ОВЕ ГОДИНЕ. ЗБИРКА ЈЕ ИЛУСТРОВАНА ВИЊЕТАМА И ЦРТЕЖИМА МЛАДИХ СЛИКАРА, ИЗАБРАНИМ, ТАКОЂЕ, У ЕМИСИЈИ „ДЕЖУРНИ СТУДИО". ИЗБОР ЈЕ ИЗВРШИО ПРЕДРАГ НЕШКОВИЋ.
Кад прелистате и упознате оно што је штампано између корица књиге, која је, не случајно, узета као знак препознавања ове локације, видећете, међу ауторима, и не мали број оних, за које нико жив није знао пре 44 године, а данас представљају занимљиве песничке појаве, међу којима има и не мали број оних са природним стваралачким развојем. Тако се почињало. Некада. Пре скоро пола века. Такмичењем. Вреди на то подсетити, и више: обновити и усталити као праксу, примерену данашњем времену и технолошком развоју. Због чега? Због оних који долазе. Због оних који ће увек долазити...

Популарни постови